StariAL

Алексинац кроз историју: Бранио Европу од заразних болести

,,Ја сам науман тако, ако Бог да, да у Алексинцу подигнем велику варош као кључ сада од Србије; те тако и два ђумрука: од турске стране Алексинац, од ћесарске Београд.”

Ове пророчке речи Кнеза Милоша, изговорене 1834. године, убрзо су се оствариле. Алексинац је нагло почео да се развија и из мале и безначајне паланке израстао је у велику варош. Четири деценије касније, а по попису из 1874. он има 4.447 становника и по величини је осма варош у Србији. На његов брзи развој и напредовање утицало је пре свега то што се налазио на граници због чега су отворене царинарница и карантин.

Карантин је имао велики значај за привредни развој Алексинца, али он је био пре свега санитарна установа у којој су путници из Турске имали да проведу одређено време, да не би пренели у Србију неку од болести које су као епидемија владале у неким областима Турске. Био је највећи, најважнији и најпрометнији од свих карантина у Србији.

‒ Заједно са царинарницом налазио се у јужном делу вароши од данашњег моста на реци Моравици до данашње Нишке улице и моста на Јужној Морави ‒ објашњава професор историје Зоран Стевановић. 

За потребе путника који су издржавали карантин подигнуто је било шест зграда које су могле да обезбеде преноћиште за 900 до 1200 путника дневно и механа и пекара у којима су могли да се снабдевају храном и хлебом.

Због путника који су путовали из Турске у Србију и обратно и због кириџија који су превозили робу из Турске за Србију и средњу Европу и обратно, Алексинац је био пун путника, товарних коња и воловских кола.

Када се 1836. године куга проширила по свим покрајинама Европске Турске, укључивши и Цариград, па затим Једрене, разбуктала се и дуж Цариградског друма пустошећи све радове. Иста, у свом продору, захвата Пирот, Лесковац и Ниш. Тако је дошла до границе Србије, која је тада била код села Катуна на десетак километара од Алексинца. На самој граници отпочела је драматична борба против продирања епидемије у Србију.

Кнез Милош је врло енергично реаговао, јер је био сведок велике епидемије куге у Србији 1814. године када је становништво тешко страдало. Одмах је наредио проширивање карантина од којих је овај на Цариградском друму, у Алексинцу, био у првом плану. Не препуштајући ништа стихији, наредио је копање шанаца на граници према Турској, лично надзирао извођење радова, постављао јаке и густе страже, обнародовао смртну казну за све који покушају прелаз ван карантина и о својој одлуци обавестио турску владу. Неколико Турака је због непоштовања наредбе убијено, после чега није више било двојбе, ред на граници је успостављен и сви су морали проћи кроз карантин.

 

Сутра: Код Алексинца заустављена куга

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

10 + fourteen =