Точак живота мора да прати и точак воденице

У оквиру „Дана Тихомира Ђорђевићаˮ синоћ је у галерији 1 Центра за културу и уметност одржано тематско вече „Хлеб је сунце српске софреˮ, посвећено хлебу, житарицама и воденицама. О воденицама, значају и легендама говорили су Голуб Радовановић, Војкан Поповић и Драган Ристић.

Овом приликом додељено је и признање „Чувар завичајаˮ које је ове године припало Голубу Радовановићу из Сокобање, за несебично залагање и очување народне традиције, воденица и народних обичаја.

‒ Веома ми је драго што сам ја један од добитника тог признања, пре свега, због тога што ја нисам нити доктор наука, нити професор, већ обичан човек који се бави традицијом и културом у смислу очувања ‒ рекао је Голуб Радовановић, захваливши се организационом одбору „Дана Тихомира Ђорђевићаˮ на одлуци да он понесе ово признање. 


Голуб Радовановић је више од половине радног века провео радећи у Туристичком савезу, Центру за културу и Народној библиотеци „Стеван Сремацˮ у Сокобањи. Са дужности директора из ове установе отишао је у пензију. Дуго година се бави аматеризмом у култури, као организатор и учесник многих манифестација. Сарађивао је у часописима „Расковникˮ и „Развитакˮ. Аутор је хронике села Ресник и „Бањска читаоницаˮ, туристичког водича „Божји дарови“, књига: „Магијска шапутањаˮ, „Светосавска вечераˮ, „Хлеб наш насушниˮ, „Сећања и спомени и успомене из Сокобањеˮ и „Чини, учини, зачиниˮ. 

Сва његова дела су резултат преданог истраживања и сакупљања народних умотворина и записа о обичајима са подручја Сокобање. Усредсређен је на чување од заборава изузетно вредног етнолошког материјала.


На почетку свог излагања, Голуб је говорећи о воденицама, нагласио њихову важност не само као места где су се млеле житарице и производило брашно, већ са аспекта места на коме су се доносиле важне одлуке, склапали бракови, окупљали хајдуци, вршиле бајалице и причале приче о нечастивим силама и митским бићима.

‒ Постоји и прича о воденици у Реснику, у месту у коме сам ја рођен, о такозваној Петровој воденици, у којој је 1944. године пред крај ослобађања Југославије од фашизма, одржан скуп на коме је изабран месни Народно-ослободилачки одбор ‒ казао је Голуб Радовановић. 

У наставку вечери Војкан Поповић, директор Библиотеке „Вук Караџићˮ и Драган Ристић говорили су о резултатима пројекта који су, пре неколико година, спровели у Нишавском округу и прикупили податке о воденицама-поточарама, приче и веровања воденичара, направили дигиталну мапу са положајем воденица као и видео материјале које су и представили током својих излагања.

‒ У циљу очувања културног блага и традиције треба прикупљати и проучавати грађу о називима и говору који се свакодневно користио и користи у воденици, као што треба озбиљно радити на ревитализацији воденица у циљу добијања квалитетног воденичног брашна. У земљама Европе, али и код нас потражња је велика и казује да се точак живота окреће а њега треба да прати и точак воденице ‒ закључио је Драган Ристић.  

У склопу ове вечери отворена је и изложба обредних хлебова које су направили ученици и професори Пољопривредне школе „Шуматовацˮ.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fourteen − three =