Савети злата вредни

Весници пролећа, поред висибаба и љубичица, јесу и воћари у својим засадима. Након обављене зимске резидбе на реду је и санирање озледа на стаблима и гранама до којих је дошло током зиме.

У току живота воћке може доћи до различитих озледа изазваних оруђима, резидбом, ломљењем под утицајем ветра, снега, услед преоптерећености родом, напада глодара и дивљачи, дејства мраза, појава смолоточине, шупљина на деблу. Све те повреде, озледе, ране на деблу и раменим гранама, отварају пут за продирање паразита и штеточина, што може довести до великог изнуривања, па и сушења стабла.
Да до тога не би дошло, стручњаци Пољопривредно саветодавне и стручне службе Ниш препоручују да све пресеке, посебно веће, треба загладити оштрим ножем и премазати калем воском.

У случају оштећења коре, озлеђени део треба очистити до здравог ткива, дезинфиковати 5-6 постотним раствором плавог камена, а затим премазати калем воском. Ако је кора на деблу уништена више од полукруга, премазивање не помаже, већ се воћка, ако је млађа, скрати до здравог дела и поново формирају дебло и круна, при чему пресек такође треба премазати калем воском. После појаве ластара, један одабрати за формирање дебла и круне, а раст осталих обуздати закидањем. Ако се жели избећи скраћивање, може се припремити калемљење „на мост”, односно премостити оштећени део са неколико калем гранчица.

Ако је услед ломљења грана дошло до зацепљења или ако су остали патрљи, поступити тако што ће се ране, после правилног уклањања патрља (до основе), загладити ножем и премазати калем воском. Оболеле гране треба одсећи до основе, пресек загладити оштрим ножем и дезинфиковати 5-6 постотним раствором плавог камена. Оболеле делове треба исећи и с мало здравог дрвета, а затим спалити ван воћњака.

У случају појаве смолоточине, уколико није узела већег маха, жариште треба добро очистити, односно ножем одстранити смолоточину све до здравог ткива, дезинфиковати, па рану премазати калем воском. Ако у деблу старије воћке постоји мања или већа шупљина ,треба је очистити од трулежи и сасушених делова, дезинфиковати раствором плавог камена, а затим шупљине испунити цементним малтером. Испуњене рупе се више неће ширити, већ ће временом бити прекривене дрвеном кором и на тај начин ће зацелити.

Делове воћке оштећене мразом, који се познају по томе што су изгубили природну боју (имају тамну боју) и изгубили свежину, треба исећи до неоштећеног дела, пресеке загладити оштрим ножем, дезинфиковати и премазати калем воском. Сличан је случај и код озледа насталих и на неки други начин.
Ако је оштећење толико да су изгледи на успех у лечењу веома мали, воћку треба с кореном уклонити и заменити новом, одраслијом садницом.

Леченим стаблима треба пружити што бољу негу и исхрану, као и заштиту од болести и штеточина, да би се што пре и боље опоравила, додају стручњаци Пољопривредно саветодавне и стручне службе Ниш.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

eight + two =