Obeležen boj na Adrovcu: Stigli „srpski kozaciˮ ali nema ambasadora

Svečanom liturgijom u crkvi Svete Trojice, kako se to već godinama radi, započeto je današnje obeležavanje 143. godišnjice boja na Gornjem Adrovcu, u Prvom srpsko-turskom ratu, 1876. godine. Obeležavanje ovog događaja iz naše istorije proteklih godina uglavnom se vezivalo za ruske dobrovoljce i pogibiju pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog, za koga neki naši autori kažu da je prototip Vronskog u Tolstojevom romanu „Ana Karenjinaˮ. Na ovom mestu stradao je i veliki broj srpskih vojnika, pa se s pravom prilikom obeležavanja boja pominje i njihova pogibija. Ovim prostorom hodao je i vojvoda Putnik, tada kapetan prve klase sa svojim Rudničanima, kao i poručnik Mišić, kasnije legedarni vojvoda.

Kako običaji nalažu, sveštenstvo je služilo pomen palim ratnicima i pukovniku Rajevskom pored njegovog spomen-obeležja, a zatim je održana ceremonija polaganja venaca. Delegaciju opštine Aleksinac predvodio je zamenik predsednika opštine Čedomir Rakić, a cveće je položilo nekoliko boračkih i patriotskih organizacija, kao i penzioneri i udruženja koja neguju srpsko-rusko prijateljstvo. Bila je tu i delegacija Vojske Srbije, koja je pružila i tehničku pomoć u organizaciji. Na obeležavanje ovog događaja pristigli su i „srpski kozaciˮ, ali ovog puta ne i predstavnici Ruske ambasade u Beogradu.

Obeležavanje boja na Gornjem Adrovcu završeno je prigodnim kulturno – umetničkim programom koji su priredili učenici Aleksinačke gimnazije sa profesorkom Oliverom Vojinović.

Mnogi posetioci koji godinama dolaze na obeležavanje ovog događaja su primetili da je sve manje ljudi, a i visokih zvaničnika. Pojavljuju se različita udruženja, a među njima i ono koje je postavilo „crni spomenikˮ, tamo gde mu esteski po mnogima mesto nije, ispred crkve sagrađene 1903. godine.

I profesor ruskog jezika u penziji Vasilije Stojanović primećuje da je sada manje zainteresovanih nego ranije.

‒ U ono vreme kada sam ja bio u prvom planu, ovde su dolazile razne delegacije, a sada pravo da vam kažem, ne bih nikoga hteo da uvredim, i ne znam zašto se to događa, ali je činjenica da ih nema ‒ kaže naš sagovornik, koji o nekim dešavanjima u poslednjih nekoliko godina nema baš pozitivno mišljenje.

Profesor Stojanović smatra da novopostavljenom spomeniku nije mesto pored crkve, a da organizacije koje to rade više vode računa o sopstvenoj promociji nego o istorijskom nasleđu.

‒ Ja govorim o tim organizacijama koje navodno uzimaju pare iz Rusije, mada njihovi članovi ne znaju ni jednu rusku reč, ni jedno slovo, a prave se neki Rusi. Opet dozvoljavam sebi da kažem da tom spomeniku nije mesto ovde. Ovo mesto je već jednom uređeno i kao takvo treba da ostane, sa prvobitnim spomenikom pukovniku Rajevskom koji su podigli njegovi ratni drugovi i crkva koju je podigla njegova snaja. Sve drugo, da ne kažem je jedno svetogrđe. Ovo treba da bude zaštićeno područje, da se očuva ona prvobitna postavka ‒ kategoričan je profesor.

‒ To mesto treba da ostane sačuvano za buduća pokolenja, da se tačno zna zašto i čemu ono služi. Radi se o tome što su se tim stvarima bavili i sada se bave ljudi koji nisu dovoljno stručni. Zato ovo je mesto za istoričare, za profesore istorije, za učenike koji uče ruski ‒ poručio je profesor Stojanović na našu molbu da prokomentariše nekoliko događaja koji poslednjih godina na neki način usmeravaju prostor na adrovačkom visu.

Više fotografija pogledajte na Fejsbuk stranici Radio Aleksinca.

Postavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

13 − two =