Није лако бити дете: Комедија о одрастању за децу, али и за родитеље

Другог такмичарског дана Зимског фестивала за децу, алексиначка публика имала је прилику да погледа представу „Није лако бити детеˮ Регионалног позоришта из Новог Пазара. Текст и режију потписао је, наш суграђанин, Миодраг Динуловић. Инспирацију је пронашао у комаду „Како да се (О)понашамˮ Мирославе Миме Јанковић, глумице и дугогодишњег радника у нишком позоришту.

Комад „Није лако бити детеˮ доноси комедију о одрастању и свему ономе кроз шта деца пролазе, као и њиховом односу са родитељима, директно или индиректно обраћајући се деци и родитељима у публици.

‒ Не обраћамо се ми деци него родитељима што је много битна ствар јер то је била Мишкова (редитељ Миодраг Динуловић, прим. аут) индикација да се заправо виде ти родитељи у публици, да схвате да њихова деца нису њихове играчке, него материјали који ће постати људи у најгрубљем смислу те речи. Да је то живи пластелин, а од родитеља зависи како ће да испадне ‒ рекао је Душан Живанић, глумац који тумачи лик Тате.

По оцени жирија, титулу „Глумца вечериˮ понео је Недим Незировић који је на маестралан начин изнео лик главног јунака Милана кроз различите периоде одрастања.

‒ Некако тај задатак је изгледао изузетно изазовно зато што са једне стране имам захтев да одиграм тај неки распон који је изузетно мали. Чак се ни ја не сећам какав сам био са седам, а какав са девет година и онда у једном тренутку дођем до тога да без обзира на моје искуство, и професионално и животно, то се све сведе на моју претпоставку и на претпоставку редитеља. Обраћао сам пажњу на ритам игре, али сам гледао да сцене имају одређену дужину да и кад имам седам година треба ми мало више времена да дођем до коцке јер ми је ситнији корак, у суштини сводило се све на одабир средстава и на оно што је најважније у позоришту, барем по мени, на игру ‒ закључио је Недим.

Цела глумачка екипа Регионалног позоришта из Новог Пазара била је на висини задатка и на један занимљив начин представили су добре и лоше стране одгајања и васпитања деце. Тако су настали и ликови Добриле и Нећка, који су на позитиван и негативан начин утицали на главног јунака Милана и на одвијање радње представе.

‒ Ми родитељског искуства немамо, али смо се ослонили на Мишково родитељско искуство и његов дугогодишњи рад са децом који итекако даје резултате. Ми смо направили две стране, једну лошу и једну добру, које се дешавају после тих стоп кадрова које имамо у представи. Лоша страна представља оно што се добија ако смо превише агресивни, ако не слушамо једни друге, од стране родитеља и од стране деце, и ону добру страну која се деси када слушамо једни друге и када нам је стало и шта дете има да нам каже и ону поучну страну коју има родитељ да нам каже. Тако да мислим да смо на том кантару доброг и лошег дали могућност да они виде шта заправо треба да изаберу ‒ казала је Кристина Јевтовић, која је тумачила лика Маме.

Вечерас „Палчицаˮ

„Када једна усамљена жена пожели да има дете, из цвета лале роди се Палчица, девојчица мала попут палца, како јој и само име каже. Она у почетку бива срећна са својом мајком, међутим, како одраста, њена љубав престаје да јој буде довољна, и она креће у свет у потрагу за срећомˮ, прича је комада „Палчицаˮ, Позоришта лутака из Ниша, којом ће наступити треће такмичарске вечери.

По мотивима бајке Ханса Кристијана Андерсена текст представе потписује Милена Деполо, а режира Драгана Милошевски Попов.

Palčica
Фото: Театар 91

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

seventeen − three =