Карењина и Вронски – српски Ромео и Јулија?

– Прича из Горњег Адровца може да постане планетарна прича, али за то морамо да се потрудимо ми сами. Сваки појединац, локална самоуправа, установе културе и туристичке агенције морају да схвате да имају светски значајан споменик културе – рекао је између осталог професор др Будимир Поточан, аутор монографије „Вронски у Србији – мисије пуковника Рајевског 1867. и 1876. године” која је синоћ представљена у Житковцу.

Potočan
Професор др Будимир Поточан

Место погибије пуковника Рајевског у Горњем Адровцу многи називају „српском Вероном” са јасном алузијом на љубав грофа Вронског и Ане Карењине, али за разлику од Шекспирових, искључиво литерарних јунака, Толстојеви јунаци су имали своје прототипове и живот и изван књиге, па је по мишљењу Поточана, црква у Горњем Адровцу аутентичнији споменик љубави него измишљени балкон у Верони. Кроз причу о свом тридесетогодишњем истраживању о руском племићу, пуковнику Рајевском, који је, како је нагласио, оставио мермер и дошао да погине у српском блату, Будимир Поточан је и кроз одговоре на бројна питања присутних осветлио неке детаље око изградње цркве и о улози краљице Наталије.

Чуло се, да су три даме биле прототип за Ану Карењину, а да је једна од њих била и Пушкинова ћерка, а било је речи и о подршци коју је Србија у рату за ослобођење од Турака имала од најугледнијих личности тог доба као што су Виктор Иго, Лав Толстој, Ђузепе Гарибалди и многи други.

Vronski Vronski

 

 

 

 

 

За објављивање ове монографије, како нам је рекао професор Поточан, заинтересовани су и Кинези, а његова претходна књига „Вронски, част и љубав” из 2002. налази се у Британској националној библиотеци, у Конгресној библиотеци у Сједињеним државама, у Толстојевој библиотеци у Јасној Пољани у Русији, али и универзитетима Харвард, Беркли, Јејл и другим.

На овој промоцији у организацији библиотеке „Вук Караџић” и Удружења стваралаца у култури „Завичај” из Житковца, говорили су и уредник у Заводу за уџбенике, Небојша Јовановић, директор библиотеке, Војкан Поповић, парох Александар Лукић и представници „Завичаја” Драгиша Дачић и Светозар Вукадиновић.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

three × 2 =