Pojava Deda Mraza na aleksinačkim ulicama obradovala je ne samo decu, već i starije sugrađane. Oni su neizbežan „dekor” prednovogodišnje atmosfere. Jednog pravog Deda Mraza sreli smo na aleksinačkom šetalištu, odnosno glavnoj ulici. Ljubazan i spreman za druženje, kakav i treba da bude, priča nam kako deca reaguju na njegovu pojavu.
– Veruju deca u Deda Mraza i dalje, traže da se slikaju, očekuju poklone, tako da je to jedan od načina da održe svoju maštu aktivnom i da što duže budu deca – kaže vremešni mladić u crvenoj uniformi sa belom bradom.
Kako sam kaže nije mu teško ni da ode van centra grada, pa da decu usreći i u njihovim domovima.
– Mnogo je njih koji nisu u mogućnosti da izvedu svoju decu u grad, pa su primorani da pozovu Deda Mraza na kućnu adresu. Postoji i ta varijanta od ove godine. Trudimo se da što više mališana ispoštujemo i što više mališana obiđemo – radosno priča osoba koja svuda gde se pojavi donosi radost.
Pošto je ovo prva godina kako kao Deda Mraz odlazi na kućnu adresu, rešio je da bude i human.
– Od svakog odlaska na kućnu adresu na kraju meseca odvojiću 200 dinara i to ću uplatiti nekoj fondaciji koja se bavi humanitarnim radom – kaže ovaj Deda Mraz, uz napomenu da će ove podatke objaviti na društvenim mrežama kako bi sve bilo javno.
Dolazak Deda Mraza na kućnu adresu na području Aleksinca je 1000 dinara.
Dok ćaskamo sa Deda Mrazom, prilazi nam stariji sugrađanin, koji veli da je to pravi Deda Mraz, i da je dobro dok još takav i postoji. Nastavlja da nam objašnjava da je u štampi pročitao kako mladi Britanci od 18 do 24 godina, njih 60 odsto, podržava gej Deda Mraza, dok je svega 20 odsto bilo protiv.
Prema tom istraživanju njima ne smeta ni da Deda Mraz bude žena ili osoba druge boje puti. Još nam objasni i to da, iako se uglavnom podrazumeva, Deda Mraz ne mora da bude belac, a istraživači su, po njegovom mišljenju, u pomenutoj britanskoj studiji, namerno ubacili boju kože, kako bi donekle ublažili prvo pitanje o seksualnoj pripadnosti.
I dok razmišljamo šta nam ovaj gospodin reče i ode svojim poslom, setismo se i nedavne objave u novinama da u Velikoj Britaniji, nakon napuštanja EU, nedostaju Deda Mrazevi, pa njihovo dnevno angažovanje košta i hiljadu evra. Pade nam na pamet, možda zbog toga praktični Englezi „ispituju” javno mnenje na mogućnost da Deda Mraz bude drugačiji i tako obore njegovu cenu rada na tržištu.
Mi za sada nemamo problema sa bojom Deda Mraza, pa se nadamo da nam ovakve ideje dugo neće pasti na pamet. Mada se ne zna, poznata je naša sklonost da učestvujemo u svakojakim svetskim novotarijama i „ludorijama”.