„Од афоризама не можеш живјети, али можеш умријети.” победнички је афоризам Динка Османчевића из Бања Луке, коме је припала прва награда на шестим Данима сатире „Павле Тончић”, одржаним протекле суботе у сали биоскопа „Морава” у Житковцу.
Према одлуци истог жирија, који су чинили проф. Драгиша Марковић, председник, књижевник Миодраг Тасић и Јаворка Тончић, члан породице, друго место припало је Сузани Милојевић из Малче код Ниша за афоризам „После рата следи мир – за оне који рат нису преживели.”, док је трећу награду освојио Миладин Берић из Бање Луке за афоризам „Нема шансе да српски језик икада изумре. Ако га не сачувају Срби, сачуваће га Хрвати, Бошњаци, Црногорци…”.
Да је међу 83 аутора из 6 земаља региона, колико је стигло радова на расписаном конкурсу, било вредних афоризама, указује и чињеница да је жири похвалио више аутора. Специјалну похвалу добила је десетогодишња Марија Живановић из Алексинца, док су похваљени и Витомир Ћурчин, Марија В. Илић из Алексинца, Братислав Костадинов, Љиљана Крстић из Алексинца, Никола Трифић, Владимир Јовичић, Милан Куриџа и Марко Ћурчић.
Посебно признање породице Павла Тончића ове године припало је Весни Стојковић из Лесковца.
Манифестацију је песмом посвећеном афористичарима отворио књижевник Драгиша Марковић, који је уједно и председник удружења „Завичај”. Специјални гост овогодишње смотре био је и афористичар Жељко Кнежевић из Базела (Швајцарска) који је овом приликом казивао неке од својих афоризама.
У уметничком делу програма учешће је узела вокална солисткиња Наташа Николић у пратњи професора музике Милана Петковића. Кроз овогодишњи програм публику је водио Лазар Стамболић.
Конкурс „Дани сатире – Павле Тончић” већ шест година негује афористичарско стваралаштво и чува успомену на Павла Тончића, окупљајући афористичаре из Србије и региона и промовишући сатиру као важан вид књижевног изражавања.
− И данас када долазим кући и улазим на ону малу капију поглед ми некако вуче на десну страну. Тамо испред куће окружене цвећем испод старог ораха седео је деда Паја. Сваки наш сусрет био је срдачан, а разговор смо настављали тамо где смо стали. После свега што је било, остале су да трају љубав и писана реч као вечна успомена на једног великог и дивног човека. Његова реч је била безвремена, а остала је за све време − испричала је Миљана Сарић, унука Павла Тончића, која са породицом живи у Београду.
Миљана је такође узела учешће у овогодишњем програму читајући Пајине афоризме и афоризме награђених аутора.
Организатор Дана сатире „Павле Тончић” у Житковцу је Удружење стваралаца у култури „Завичај” из овог места уз подршку породице Тончић.
Фотографије са овог догађаја можете погледати овде!