Православна Нова година, или другачије речено српска Нова година, празник који се слави 13. јануара, као почетак нове године по јулијанском календару свечано се вечерас дочекује широм Србије.
Јулијанска Нова година, празник је који се слави 13. на 14. јануар по грегоријанском календару сваке године је у ствари 1. јануар по јулијанском календару.
Званично 1919. године држава Србија прелази на рачунање времена по грегоријанском календару. Како Српска православна црква никада није признала грегоријански календар, она је наставила да обележава празнике на тадашњи начин. Након 1923. године па све до данас, прослава Нове године и српске Нове године су дефинитивно два празника која се у новије време обавезно прослављају у кафанама, клубовима и ресторанима.
Иако је у Србији устаљен назив српска Нова година, у различитим крајевима Европе позната је као јулијанска, стара или православна Нова година. Иако није званична Нова година, она се слави у Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији, православним деловима Хрватске. Слави је и православно становништво у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији. Традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске.
У сеоским срединама обичаји у вези са српском Новом годином су се неговали и када се, због комунистичке идеологије, није благонаклоно гледало на обележавање овог празника. Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницама Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики. Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу.
Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.