požari

Ватрогасци не стижу да локализују све пожаре; грађани и даље не маре

У претходних месец и по дана на подручју алексиначке општине букнула су близу сто пожара. Отприлике 90% њих били су на отвореном простору и то углавном шумски пожари. Како решити проблем несавесних грађана који и поред бројних апела не посустају у навици да се стрних усева, смећа и биљних остатака ослободе паљењем, разговарало се на данашњем Штабу за ванредне ситуације. Закључак представника ватрогасно-спасилачке јединице, Добровољног ватрогасног друштва и представника локалне самоуправе је да морају бити уведене ригорозније мере контроле, а починиоци кажњавани.

На данашњој седници Штаба чуло се да припадници ватрогасно-спасилачке јединице без помоћи Добровољног ватрогасног друштва „Алексинац” не би успели да локализују све пожаре у општини. Велики проблем ватрогасцима представља и лоша сарадња са месним заједницама, али и застарела опрема, предочено је током данашњег састанка.

‒ Председници месних заједница нису заинтересовани да нам помогну када је реч о пожарима. Требало би и ту нешто да се предузме, ипак је то њихова територија, њихове шуме и њихова поља, а по закону је то и њихова обавеза, односно сваког грађанина да изађе и да гаси пожар. У дефициту смо са опремом, нарочито за гашење шумских пожара – речено је током данашњег заседања уз напомену да су наптрњаче за гашење водом које користеватрогасци старе и по две деценије. 

Požar
Фото из архиве: Добровољно ватрогасно друштво Алексинац 

Председник Добровољног ватрогасног друштва Бранко Поповић рекао је на данашњој седници Штаба да се ретко дешава да неко буде кажњен због изазивања шумског пожара, а да су притом штете огромне.

Са ватрогасцима се сложио и командант Штаба и председник општине Ненад Станковић, додајући да би након ватрогасаца на терен требало да изађу и полицијске патроле које би кажњавале починиоце, те да се лако може утврдити ко је изазвао пожар.

Иначе, по закону је лице које изазове пожар дужно да ватрогасно-спасилачкој јединици надокнади трошкове интервенције. Новчана казна за физичко лице износи 10 хиљада динара, а за правно од 300 хиљада до милион динара. Осим материјалних губитака, паљење наноси штету и самим пољопривредницима јер нарушава плодност земљишта.

pozar

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

six + ten =