Уздајмо се у срећу, али не изазивајмо ђавола

Оно што бисмо искрено сваком пожелели је пре свега добро здравље и да што пре ослаби и нестане вирус. А дотле још једном желимо, пошто смо на терену и у додиру са лажним и правим информацијама, да вас позовемо да се придржавате препорука надлежних служби и органа јер је то у интересу свих нас, целе заједнице.

И када нема вируса има гужви у ординацијама. А замислите код масовне инфекције, колики би то био напор и за овако преоптерећен здравствени систем и за медицинско особље. И они су људи који имају своје породице. Несумљиво да су они спремни да одговоре изазовима, али и ту постоје физичке и остале границе.

Има једна поучна анегдота. Једно поштовано и паметно свештено лице приметивши да његов возач пребрзо вози, упозорио га је да успори. Возач му одговори да се не брине и да су они у божијој милост. На то свештеник поручи: „Јесмо ми у божјој милости, али је волан у ђавољим рукама”.

Наровоученије. Дужни смо да све што је у нашој могућности предузмемо и да не изазивамо тренутног ђавола званог корона вирус. Јер ако се он отргне контроли биће лоше по нас, оне које волимо и целе заједнице. Зато мало више самодисциплине, међусобног поштовања и узајамне солидарности. Ваљда не треба да купујемо залихе појединих намирница за наредних годину дана.

Сачувајмо се. Мало нас је остало на овим прелепим просторима, па је беспотребно инаћење и лажна храброст. Док ово пишем, видим да се неодговорни поједини старији суграђани безбрижно шетају главном улицом, са рукама на леђима, као да намерно изазивају ђавола из претходне приче.

Ништа боља није ситуација ни са нешто млађом и младом популацијом. Не поштује се препорука о само неопходном кретању, о држању просторног одстојања и слично. Зар неко треба силом да нас тера да се придржавамо мера за које стручњаци сматрају да су неопходне, ради сузбијања ширења вируса. Сви смо свесни да нас ни теоретски неће моћи у потпуности да заобиђе овај вирус, а понашамо се у стилу „удри бригу на весеље” и тај вирус је смртоносан за неког другог, а не баш за мене. Као да нас све недаће кроз које смо као генерације које живе на овим просторима прошли нису научиле да само једна непажња и догађај могу да сруше животне снове.

Зато памет у главу. Пре или касније, биће неопходно да се понашамо у складу са препорученим мерама. Што пре то схватимо биће боље за све нас. Судећи да нас је данас мање на улици него јуче, можда је порука охрабрујућа.