Десети „Дани купина” одржани јуче у Ражњу указали су још једном на све дугогодишње проблеме који оптерећују ову производњу, што је резултирало значајним смањењем површина под овом културом.
У кратком историјату приликом званичног отварања манифестације председник ове општине Добрица Стојковић је подсетио присутне да формирањем локалног Фонда за пољопривреду почиње и динамичнији развој воћарске производње. За тих пар година повећавају се површине под воћем и оне се у једном тренутку изражавају у стотину хектара. Једна од доминатнијих воћака је и купина. Од 2018. године, како каже Стојковић, смањују се засади и сада се они мере десетинама хектара, а дуња преузима примат купини.
Први човек ражањске локалне самоуправе, и поред бројних проблема у овдашњем воћарсту, изнео је и одређене претпоставке које би позитивно утицале на обнављање засада.
− Када погледате, свакакао да није добро и позитивно што су се те површине под засадом смањиле, али морамо наћи неки начин, неке нове могућности да подспешимо поново и да људи крену да се баве овим послом. Шта треба радити? Вероватно треба обезбедити хладњачаре и осигурати могућност људима да могу да имају сигуран пласман воћа овде на својој територији. Свакако, наћи могућност за изградњу и производних погона – каже Стојковић.
Можда нам је тренутну слику производње купина и објашњење зашто је тако, дао седамдесетдеветогодишњи Бранислав Маринковић из Подгорца, кога смо затекли у засаду од десeтак ари. Преполовио је површине под овим воћем највише због цена, а нешто и због напорног физичког рада.
− Задње две године, прошле и претпрошле, била је солидна цена. Почињало се негде од 120 до 130, скоро до 200 динара. Та цена је донекле прихватљива. Кад би она била устаљена, нека цена од 150 динара, била би задовољавајућа да људи много више посаде. Међутим, седам година пре тога било је 40 и 50 динара за килограм. Људи су се разочарали тако да су многи уништили засаде – каже овај искусни воћар.
Очито да оваква ситуација уопште није атрактивна младим људима, који их је све мање у нашим селима, да гаје купину, па себе виде у неком другом послу, који обично није везан за пољопривреду.
А да није пожељно да се олако одрекнемо производње купине, показују и подаци која је, отварајући „Дане купина”, изнела Милица Ђурђевић, државна секретарка у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде и заменица министарке.
− У прошлој години смо произвели око 33.000 тона купине, да је просечан принос по хектару око 5,9 тона. Највећи део купина извозимо у земље Европске уније, мада постоји велика потражња и у скандинавским земљама. Оно чиме можда не можемо да се похвалимо ,је то што, у највећим количинама извозимо у замрзнутом стању. Било би доста добро да је извозимо као прерађевину с обзиром на то да се у земљама Европске уније масовно врши прерада овог производа − казала је ова гошћа и похвалила општину Ражањ што је као стратешки пут препознала воћарство.
Посетиоци десетих јубиларних „Дана купина” могли су на десетак штандова да разгледају и купе разне производе од воћа које су припремили овдашњи прерађивачи, као и изложбу механизације. У Дому културе организована су стручна предавања „Аграрни туризам” и „Припрема земљишта за садњу воћа”. О овим темама говорили су Драгана Стојановић, директорка Регионалне развојне агенције „Југ” и Мира Милинковић, директорка Института за земљиште Београд.
Организатори „Дана купина” су Удружење воћара и виноградара „Ражањ” и Туристичка организација општине Ражањ, под покровитељством Скупштине општине Ражањ.