Уручивањем пригодних поклона у холу Алексиначке гимназије срењошколцима школе број 12 из руског братског града Нојабрск, који су у посети нашој општини од понедељка, завршено је петодневно дружење и размена искустава ових двеју школских установа. Боравак руских ученика у Алексинцу организован је у оквиру програма културне и образовне сарадње две братске локалне самоуправе, општине Алексинац и града Нојабрска у Јамало-Ненецком округу.
Слика у гимназијском холу показала је колико су ученици ових двеју школа емотивно доживели ова дружења и показали спремност за наставак оваквих едукација. Оваква искуства само повећавају њихове образовне, али и индивидуалне капацитете.
Јевгенија Титовска, заменица шефа за омладинску политику Одељења за омладинску политику Јамало – Ненецког аутономног округа, каже да је све било лепо и добро организовано, смештај, исхрана и путовања и да су она и деца веома захвални, а да је Алексинац за њих најбоље место у Србији мада су обишли неколико градова. На наше питање коју најупечатљивију слику носи из Србије, гошћа из Русије се определила за ону коју су створили грађани Алексинца.
− Људи у Алексинцу су гостољубиви и отвореног срца и то је најлепша слика о Србији. Пуно воле руски језик, руску културу и руски народ.
Наши и руски средњошколци су имали и заједничку наставу па је то била прилика да Титовску питамо о утисцима када је у питању наш образовни систем.
− Систем обрзовања је некако различит, али је и много сличан. Деца су деца, а професори професори. Иако је систем образовања различит, он се свиђа нама.
Српски језик се већ увелико учи међу средњошколцима у сибирском граду Нојабрск. Прошле године је била прва група ђака која изучава наш језик, а ово је већ друга генерација. Како нам је објашњено све је већа заинтересованост и она расте са сваким боравком руских ученика код нас и преношењем њихових утисака када се врате у своје средине. Наша саговорница већ годину дана учи српски онлај са професорима из Новог Сада, а и са професорком руског језика у Алексиначкој гимназији Оливером Војиновић у комуникацији најчешће користи наш језик. И оно што је интересантно, Титовској је српски језик најомиљенији иако говори неколико језика.
− Ја волим српски језик много. То је мој најомиљенији језик. Ја знам неколико страних језика, немачки, мало шпански, персијски, хинду, али је српски језик мој омиљени страни језик.
На крају разговора питали смо гошћу шта ће јој недостајати из Алексинца када се врати кући и добили очекиван одговор да су то наши људи и наша клима.
− Све, природа наравно. Време је дивно, топло, златна јесен. На Јамалу је зима, пуно снега, минус десет, људи су уморни. У Србији су људи срећни јер је време топло и то је супер.
Гости из Русије сутра напуштају наш град, али са њима у узвратну посету одлази наших 15 гимназијалаца и три пратиоца. Тако се наставља ова успешна прича о повезивању два града, два братска народа и о младости која је отворена за сарадњу и нова искуства.