Ситуација са вирусом корона утицала је и на обележавање 6. августа, Дана рудара. Кризни штаб који заседа на нивоу целе компаније ЈП ПЕУ „Рембас” донео је одлуку да се ипак не одржава никаква прослава данас и да не буде никаквог окупљања радника ни у једном руднику.
Што се тиче рударења у Алексинцу, на Алексиначком руднику се већ 31 годину не врши експлоатација угља, већ овдашњи рудари изводе радове у другим рудницима.
– Рудник Алексинац не врши експлоатацију угља као што сви знамо већ 31 годину. Тако да Алексиначки рудник тренутно послује као извођачка фирма. Ми изводимо радове у три рудника, односно у четири јаме. У јавном предузећу имамо ангажовано око 210 јамских радника, који изводе радове у те четири јаме и изводе радове углавном на изради рударских просторија, а делимично и на преради рударских просторија. Ми имамо и даље врло квалитетну радну снагу што се тиче рударске струке и требало би да наставимо са обуком и са одржавањем тог нивоа квалитета јер су ти људи то наследили још од старих рудара који су радили у самом руднику Алексинац. Такође, имамо и нашу радионицу која је у погону Алексиначког рудника, у њој се врши израда челичне ограде за уграђивање у рудницима у оквиру јавног предузећа, а понекад и за неке екстерне сврхе. Тако да имамо те две делатности којима се тренутно бавимо – објашњава Немања Денић, директор РГП „Алексиначког рудника”.
У реону села Суботинац, на површинском копу Дубрава, рађено је пробно откопавање угља како би се утврдили квалитет и исплативост експлоатације. За сада још нема резултата тих истраживања.
– Откопана је та мања количина угља како би се извршила анализа, утврдио квалитет, односно хемијске карактеристике и енергетске вредности. Ти сви параметри, сва документација предата је делу јавног предузећа које се тиме бави, то је ‘Угаљ пројект’, и он сада припрема сву неопходну документацију како би се утврдило да ли има услова да се врши експлоатација на том пољу. Да ли би то била површинска или подземна експлоатација, односно да ли уопште има услова да се врши даље поткопавање и отварање тог поља – објашњава Денић.
За сада не стижу конкретни подаци, односно крајњи резултати. Из Алексиначког рудника кажу да су стално у контакту са врхом компаније и очекују да се искристалишу ставови око овдашње експлоатације.
Давне 1883. године Алексинчанин Ђорђе Димитријевић, лекар у Београду и власник Алексиначке пиваре Јохан Апел затражили су и добили повластицу звану „Краљевац”, да на површини од 950 хектара могу испитивати и експлоатисати рудно благо. Прве тоне угља послужиле су као погонско гориво за пивару, која је 1884. године пресељена из Алексинца у Ниш.
Године 1989, дошло је до велике несреће када је од тровања угљенмоноксидом (пожар у свежој ветреној струји) живот изгубило деведесет рудара. Тада је рудник и затворен. Од 1990 године Алексиначки рудник наставља са радом као специјализовани извођач рударских радова у подземној експлоатацији угља.