pozar

Стартовала кампања „Не пали стрњику”

Кампања под називом „Не пали стрњику”, у организацији Министарства заштите животне средине, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Института за примену науке у пољопривреди и Пољопривредне саветодавне и стручне службе Републике Србије биће спроведена током августа ове године, превасходно у првој половини месеца.

Циљ кампање је указивање на све аспекте дуготрајних штетних последица спаљивања стрњишта, подизање свести пољопривредних произвођача о неопходности промене ове лоше праксе, упознавање са предностима операција заоравања жетвених остатака и казненим мерама за непоштовање закона.
Током спровођења кампање саветодавци из ПССС задужени за послове из области ратарства, повртарства, мелиорације и органске производње организоваће трибине на којима ће пољопривредне произвођаче упознати са штетама од спаљивања стрњишта и користи од алтернативних поступака.
Високе температуре приликом спаљивања стрњишта убијају корисне микроорганизме што смањује принос будућих усева, затим уништавају целокупан азот који је потребно накнадно надоместити ђубрењем и смањују садржај хумуса у земљишту, а за стварање само једног центиметра хумуса потребно је 100 година. Животној средини спаљивање стрњишта такође наноси штете, односно дим и штетни гасови загађују атмосферу. Промене у саставу тла ремете биолошку равнотежу и тиме угрожавају агроекосистем, а ватра уништава станишта птица и животиња.

Спаљивање жетвених остатака је кажњиво по више закона и карактерише се као кривично дело изазивања опште опасности. Власник пољопривредног газдинстава губи право на подстицајна средства у пољопривреди на период од две године, док су предвиђене казне за физичка лица од 100.000 динара, а за правна лица од 300.000 до милион динара. Такође, изазивач пожара је дужан да надокнади трошкове интервенције ватрогасаца.

Požar
Фото из архиве: Добровољно ватрогасно друштво Алексинац

Стручњаци препоручују, уместо спаљивања, две мере и то, љуштење или орање стрњишта на пуну дубину, што зависи од типа и влажности земљишта, а такође и од количине жетвених остатака.
Када је реч о љуштењу стрњишта, треба што пре након жетве заорати стрњиште на дубину од 10 до 15 центиметара. Препоручује се да се са заоравањем дода и азот у количини од 20 до 50 килограма по хектару. Ова количина азота обезбеђује несметано разлагање биљних остатака чија је маса код озиме пшенице три до седам тона по хектару.

Друга мера је орање стрњишта на пуну дубину, односно на дубину од 15 до 25 центиметара. Истовремено са орањем неопходно је унети минерално ђубриво и стајњак. После орања бразду треба затворити употребом ваљка, дрљаче или сетвоспремача, да би се земљиште изравнало и тиме умањио губитак влаге.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

13 + 20 =