Poklade

У недељу је „Каравешн(т)ица”

У недељу ће бити обележен један догађај из традиције нашег народа, који се у већој или мањој мери одржао до данашњег дана. Ради се о Белим покладама које се у нашим крајевима обележавају „каравештицом” или, како се у појединим насељима каже, „каравешницом”.

У недељу, 17. марта, у вечерњим часовима биће одржано традиционално паљење и прескакање ватре широм наше општине.

Последња недеља пред велики пост се зове „бела недеља”, а последњи дан ове недеље, „беле” покладе. Зову се још и велике покладе, завршне покладе.

Некада се ова недеља у српским селима обележавала проласком маскираних поворки које су певале, док би их сељани некад даривали месом, сланином, колачима, али најчешће јајима. Учесници поворке би углавном представљали веселе сватове који певају уз смех и шалу. То би по правилу били сеоски младићи, а ређе и девојке.

Покладе су дан за праштање и весеље. Сматрало се да у период Великог поста треба ући без греха. У домаћинствима се традиционално припрема богата мрсна гозба, нарочито бели мрс по коме је овај празник добио име.

Народна веровања су повезивала период поклада са повећаном опасношћу од злих сила и вештица, од којих се народ штитио на симболичне начине, рецимо белим луком или паљењем обредних ватри („олалија”).

Покладе су народни празник Словена. Његови корени су пагански и у вези су са обележавањем култа Сунца и доласком пролећа. Данас се покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања Великог поста уочи Васкрса. Прославе поклада су посебно значајне за народе римо-католичке традиције, а славе се и међу православцима, нарочито у Грчкој и Русији. Директно или индиректно, прославе у време поклада су постале обичај и у протестантским земљама. Већина покладних традиција укључује церемонијално спаљивање лутке од сламе која може имати различита симболична значења. Покладе се обично прослављају под маскама, познатим као карневал.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one + thirteen =