Britanska vlada je 1855. godine povukla diplomatske kurire sa teritorije Srbije i od tada su za prenos svojih pošiljaka ili prevoz svojih diplomatskih službenika koristili javni poštanski saobraćaj, koji je u Srbiji bio uveden 1840. godine. Tako je prestala potreba za tatarima pri britanskom konzulatu, a Rista Prendić je svoju službu Njenom Kraljevskom Veličanstvu kraljici Viktoriji okončao 22. jula 1855. godine.
Knez Aleksandar Karađorđević nije hteo da se liši usluga tako veštog a uglednog profesionalca, iako je mogao pretpostaviti da je Prendić pristalica Obrenovića. Tako se u državnom kalendaru sa šematizmom za 1856. godinu, u odeljku sa činovnicima Popečiteljstva inostranih dela, moglo pročitati: „Rista Prendić – tatarin I klase“.
Godine 1859. opet dolazi do prevrata. Sada na vlast dolazi knez Miloš, a zatim njegov sin Mihailo Obrenović. Kako to u Srbiji obično biva kada se promene dinastije ili stranke na vlasti, pravoverni obrenovićevci rešiše da opuste ili penzionišu predstavnike bivšeg režima. Na spisku se našao i Rista Prendić, koji je već imao šezdesetak godina i kome se bližila penzija. Knez Mihailo je zaustavio ovaj postupak rečima: „Pustite da se tatarsko zvanje ugasi njegovom smrću“. Tako je Rista ostao u službi kao kabinetski tatarin, diplomatski kurir od posebnog poverenja. Možda je knez Mihailo računao i na neke Ristine dugogodišnje poznanike i prijatelje u Carigradu. Jedan od njih je, svakako, bio i Ali-paša.
Prema pričama tatarina Riste Prendića i Anastasa Jovanovića, maršala dvora kneza Mihaila, Ali-pašu su, kao srpsko dete, u Drenovcu kod Paraćina oteli Turci u toku prikupljanja danka u krvi. Nikada se više nije vratio u rodni Drenovac, ali je uspeo da se među janjičarima dokaže, da završi velike škole i dospe do najviših stepenica turske vlasti. Paraćinac tatar-Bogdan Đorđević i Rista Prendić, koji je odrastao u Jagodini, bili su Ali-paši gotovo komšije. Zato se događalo da ih paša pozove kada u Carigrad donesu pisma iz Srbije, da sedne sa njima, progovori na srpskom jeziku i popije kafu uz čibuk. Kažu da su od Ali-paše i Bogdan i Rista dobijali lepe i skupocene poklone.
Veza između kneza i Jovana Ristića, našeg predstavnika u Carigradu, morala se odžavati, ali je za srpskog tatarina bilo suviše opasno da u vreme neprijateljstva prođe preko cele evropske Turske, kroz guste šume i preko planina. Tako je Rista Prendić, vrsni jahač, postao moreplovac.
Objavljen medijski sadražaj je deo projekta „Prošlost za pamćenje-biznis za sadašnjost“, koji je sufinansiran putem konkursa od strane Opštine Aleksinac. Sadržaji izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.