Свети Мрата, снег до врата

Српска православна црква и њени верници данас славе Светог мученика Стефана Дечанског – Мратиндан, а такође и великомученика Светог Мину.

Светог Стефана Дечанског многе породице у Србији славе као крсну славу, у народу познатију као Мратиндан, јер се 24. новембар слави и као Свети Мрата.

Свети мученик Стефан Дечански био је краљ српски, син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био је ослепљен, а по наредби сина, у старости удављен.

Свети Стефан у Цариграду је пет година живео као заточеник. Заточеништво је провео у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и богоугодношћу изазивао је дивљење и монаха и целог Цариграда. Након пет година Свети Никола чудотворно је вратио вид краљу Стефану, који је одмах потом, из захвалности саградио храм Високи Дечани, једну од најлепших грађевина византијске уметности и средњовековне архитектуре на тлу српске државе.

Свети Стефан се упокојио 1336. године, као мученик и праведник. Са Светим Савом и Светим кнезом Лазаром чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља српског народа.

Дани од Ђурђица до Мратиндана се називају мратинци, односно, вучји дани, зато што је Свети Мрата био заштитиник вукова. Мрати је народ приписао ту заштитчничку улогу, али и другим зимским свецима – Светом Јовану, Арханђелу Михаилу и Светом Сави.

Верује се да домаћин који је грешан и не поштује Светог Мрату ове године у торовима може да очекује гладног вука. Отуд и обичај да се овце не изводе на овај дан из тора.

Такође, постоји и изрека: “Свети Мрата, снег до врата”, којом се означава почетак хладног и снежног периода године.

Свети великомученик Мина био је по занимању војник, мисирског порекла.

Као истински хришћанин, наспустио је војску и отишао у планину. Након неког времена Свети Мина се спустио у град – Катуанију и пред окупљенима објавио своју веру у Христа. Кнез тог града Пирос када је чуо Минине речи нареди да га ставе на велике муке. Шибали су га, стругали гвозденим четкама, палили ватром, и на крају га посекли мачем. Његово тело је бачено у огањ, али су неке делове спасили хришћани. Над његовим моштима у Александрији је саграђена црква. Упокојио се око 304. године.

Према веровању, Свети Мина помаже онима који су у невољи, зато је и чудотворац. Предање каже да се више пута јављао као ратник на коњу и помагао вернима, а кажњавао неверне.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

11 − 6 =