Сутра се завршава јавни увид за пругу: Због овога су грађани све незадовољнији без обзира да ли им се руше куће или не

Продужени  рок за јавни увид Нацрта измена и допуна Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Београд – Ниш истиче сутра, 16. априла . До тада заинтересована физичка и правна лица могу да поднесу своје приговоре Агенцији за просторно планирање и урбанизам Републике Србије. За помоћ се могу обратити и надлежним службама у општини.

Као што смо већ известили, челници алексиначке локалне самоуправе, предвођени председником Далибором Радичевићем, као и грађани који су присуствовали на презентацији у Алексинцу и Житковцу су незадовољни понуђеним пројектом и трасом брзе пруге. Они су мишљења да се том трасом расељава велики број домаћинстава, оставља на терет општини велики број комуналних проблема и да је логичније и једноставније да брза пруга иде ван насељених места.

Један од дискутаната који су били награђени громогласним аплаузом одобравања од стране присутних грађана у житковачкој биоскопској сали је био предузетник Александар Илић из Алексинца.

Он је упозорио пројектанта, људе из министарства и Агенције да нису сагледали број становника који ће бити одсечен пругом. По њему то је под бројем један, а под број два  није сагледано колика је површина тих атара који се одвајају пругом. И оно што је најбитније колики је финансијски ефекат рада свих тих радника који се налазе са друге стране пруге и који нечему доприносе.

‒ Овако ви их остављате са друге стране без икаквих услова за живот. Објаснићу вам и зашто. Ви већ сада имате варијанту да у Моравцу и свим тим деловима са друге стране пруге немате канализацију. Ми хоћемо брзу пругу, али ако можемо без канализације. Па прво ваљда треба да сагледамо и оставимо прикључке. Односно, ја бих прво урадио целокупну канализацију у свим тим местима која иду са друге стране јер, нека се господа којима се куће узимају не нађу погођени овим што ћу да кажем, ми ћемо да саберемо и исплатимо људе и они ће можда бити срећни јер ће да наплате. Шта ће да буде са онима који остају? – упитао је Илић и одговорио да онима који остају у старту опада вредност сваке некретнине за 20 до 30 процената минимум.

Илић је наставио са изношењем аргумената који показују да баш и није најјефтинија траса по већ постојећој прузи, указујући и на демографске проблеме.

‒ Да ли ће неко од њих своју имовину преписати својој деци и да ли ће та деца бити ту. Наравно да неће. У којим условима, без икакве варијанте за канализацију, за гас и за неке елементарне услове за живот. Ми смо све то сада заборавили. Жалосно је што су овде сада људи којима ће да се узима имовина, да се руше куће и остало. Ово је интерес града, оних који су са друге стране пруге и оних који су у центру. Ја живим у центру Алексинца, 50 метара од зграде Општине, али сматрам да је интерес и људи из Бовна и из Суботинца, да се овај проблем реши. А ми не можемо да га решавамо тако. Ми смо имали ту једну калкулацију. Међутим, осим тога у пројекту је требало да видите ако се некоме руши да ли се надокнађује можда на неки други начин. Да ли ћете ова села која сада иду са ове стране моћи да испарцелишете, да направите људима куће са свим прикључцима – упозорио је овај дискутант.

Привредник Илић је напоменуо да ако има воље да се проблем реши у интересу свих, има и новаца.

‒ Позвао сам колегу који транспортује робу железницом. Питао сам га колико кошта један вагон да оде до Македоније. Износ је 500 евра. Што значи, једна композиција, само до Скопља вреди транспорт 10 хиљада евра. Пролаз кроз земљу Србију је 30 хиљада евра, по једном возу који прође. Био сам лењ и нисам израчунао потрошњу струје. Значи средства за тако нешто постоје. Треба имати само добру вољу и да се дође до одређеног решења. То је решење у ствари, не за ове људе којима се руши, него генерално за цео град, и оне којима се не руши, који планирају да овде остану ‒ предочио је поменути говорник.

Илић је указао на још једну димензију евентуалног рушења кућа и расељавања људи поред пруге. Међу њима су и они који су били већ једном приморани да напусте своје огњиште и да би још једно пресељење за њих било веома тешко и некоректно.

‒ Нисте можда сагледали једну најгору и најцрњу ствар. Са те стране пруге, ви имате огроман број избеглица. Да ли знате да су то расељена лица са Косова? Постављам вам питање као члану Владе, постављам вам морално питање и ви ми објасните, која је разлика између ове Владе наше и привремене на Косову? Он је побегао са Косова, овде дође у ситуацију да му сруше све. Даћу вам поименце људе којима ћете рушити кућу. То је срамота заиста. Чије ми то интересе имамо? Страних инвеститора, државе Србије или личне – упитао је на крају овај излагач.

 

Један коментар

  1. Mene fascinira zatupljenost i kratkovidost ljudi u ovoj zemlji. Svaka čast ovom preduzetniku na sagledavanju činjenica, ali kladim se da je 90% ovih koji se sad bune (velika većina penzioneri, koliko vidim) upravo glasala za takvu politiku na izborima. I svaki put, ko ovca, izađe i glasa isto. Sa sve tupavim smeškom.

    Je l’ znali oni za šta glasaju uopšte, ili to rade kao zombiji? Šta, kad auto-put prolazi preko nečije tamo njive ili pašnjaka u Šumadiji ili po Pešteru, kad se seče tamo neki hrast od bezmalo hiljadu godina da prođe asfalt, kad se potapaju crkve, onda tapši ko automat, bravo, Srbija ne sme da stane, to je napredak!

    A kad ti taj isti napredak, za koji si ti sam glasao, dođe na kućni prag da ti ruši kuću, onda kuku-lele? Pa čekaj, ko im dozvoljava to ako ne ti isti penzioneri koji sad kukaju? Da te nije neko prevario? Kao, nisi mogao da pretpostaviš nakon seče drvoreda u centru grada (i to funjarski, pred zoru) u kom smeru ide taj napredak?

    Pitaš se zašto hoće da ti ruše kuću? Pa zato što si glasao za to! Odakle ti pravo da se sad buniš? Nego izvoli, i sad se smej kao kad tapšeš pred glasanje.

    Džordž Orvel je lepo rekao: narod koji glasa za korumpirane političare, lažljivce, lopove i izdajice nije žrtva, nego saučesnik.

    Ništa oko ove brze pruge ne ide na dušu državi, investitoru ili projektantima – već narodu.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one + 1 =