Срце као симбол љубави према екологији

Последњих година многи градови и места за свој симбол добили су срце. Разне су варијанте, негде је срце испред пуног назива града, у другом случају су прва два слова из имена места, а затим следи неколико срца и слично. Међу грађанима постоји мишљење да се на тај начин исказује прврженост и љубав према свом месту, а други пак „поплавуˮ тих симбола тумаче као заразну моду, па чак и наредбу о постављању са наводно неког вишег нивоа моћи.

Било шта да је у питању то није ни важну за ову причу. Оно што је значајно и приметно за  Алексинац, односно задужене службе су се потрудиле да том градском или општинском срцу дају специфичну симболику и изглед, што се види упоређењем фотографија. И то је за похвалу. Да ли ће ово срце заживети као један од симбола града остаје да се види. За сада постоји одређени број пролазника који застану и направе фотографију за успомену.

Према неким нашим сазнањима идеја за овакав облик симбола је дошла након неких путовања, мислим да је у питању иностранство, у друге средине и оно што се могло видети на тамошњим улицама. Тако смо и ми боравећи у једном малом лучком грчком месту видели занимљиво решење за подстицање грађана и гостију за селекцију отпада.

У виду срца направљена је посуда за одлагање пластике, што је веома стимулативно, а за најмлађе и едукативно. Ова идеја би могла да се модификује и у нашем граду, али под условом да посуде направи сопственим снагама овдашње комунално предузеће. Тако би се избегла јавна набавка, на којој често изостаје права конкуренција па се постижу цене неприхватљиве, односно чудне, за обичног човека.

Према нашем познавању прилика, прикупљање и одлагање ПЕТ амбалаже, није неки уносан посао, али је врло користан за друштво. Многа комунална предузећа која покривају испод 100.000 корисника избегавају због рентабилности, наводно, да се баве овим послом. Део тих трошкова би могао бити финансиран из Фонда за заштиту животне средине. Прикупљање и правилно одлагање пластичне амбалаже је еколошко, а још значајније и здравствено питање. Овим процесима свако од нас, а и као заједница, знатно одговорније би требало да се односи, спречавајући  даље урушавање животне средине коју смо у много бољем стању наследили него што је данас.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

6 + 16 =