Срби у Гораждевцу: Вечити чувари српског идентитета у Метохији

Садашњи живот Срба у Гораждевцу је вишеслојан, компликован, неизвестан, али частан и на понос српског рода, достојанствен. Дуго су буквално Гораждевчани живели у некој врсти гета и када се чинило да је оно најгоре прошло и да ће живот на овим просторима победити, по речима мештана, актуелна косовска администрација, пре свега она из Приштине, чини све да им тај прозор светлости који допире из њихове светиње манастира Пећке патријаршије и Високих Дечана затворе.

Најугроженији су најстарији који након забране динара тешко долазе до својих скромних примања из Србије и у великом су проблему. Млађи, некако путују, па се и снађу. Можда најбоље ситуацију осликава изјава једног мештанина који нам каже: „Кад је заустављен патријарх Порфирије, можете ли замислити како је нама”.

Они оптимистични се уздају и у светиње којих је и у самом селу. У Гораждевцу је једна од најстаријих цркава брвнара у нас Светог Јеремије из 17. века, а у току је и обнова цркве Рођења пресвете Богородице која датира са почетка прошлог века. Приликом реконструкције, како нам рекоше наши домаћини, нађени су вредни документи који говоре о вековном српском присуству и демантују актуелну приштинску пропаганду, у виду наводних новинара истраживача, да Гораждевчани нису своји на своме.

И док те непролазне вредности зраче махалама Гораждевца, има их четири, слика у центру насеља нас враћа у реалност. Трг испред Дома културе, у коме је Радио Гораждевац, глас и слика српског народа са ових простора, скоро је празан. Без гостију је и кафић у непосредној близини. То је и разумљиво јер су сви заокупљени обележавањем сеоске славе Светог Јеремије, на дан 14. мај. Само неколико џипова и полицајаца „убијају” време испред зграде која је највероватније канцеларија локалних органа по косовском систему, на којој се вијори косовска застава.

У истом реду, тридесетак метара даље је запечаћена и траком обележена канцеларија привремених органа који раде у српском систему. То су насилно урадиле полицијске снаге, а како нам казаше наводно добри познаваоци прилика, кфоровци из италијанског контигента су хтели да спрече такав инцидент, а да главнокомандујући наводно није дозволио. А зна се из које је земље тренутно главни. Да ли је то баш тако, или је прича плод жеље да се има макар неки пријатељ у овим тешким искушењима, остаће неразјашњена претпоставка.

Ово је само илустрација у каквом окружењу живе Гораждевчани и да њихове жалбе нису без основа. Битније је било оно што се дешавало испред цркве брвнаре, где се одвијала служба пре почетка литије. Један од свештеника је подсетио присутне да су метеоролози најављивали кишу, а дан је био сунчан и претежно ведар. Као да је заштитник Свети Јеремија још једном послао поруку да је са Гораждевчанима и да им је захвалан што му се годинама обраћају молитвом и у његову част вишечасовно носе литије кроз село и поље. Свечар је био Дејан Димитријевић.

Многи кажу да камера и фотографија верно преносе догађај. У овом случају тешко је сложити се са том констатацијом. Тешко је описати и снимити унутрашњи људски трептај срца и душе када присуствујете оваквом догађају. Младост предводи литије, испред сваке куће домаћини, целе породице, дочекују колону и послужују је. А затим комшија, комшији честита празник уз заједничко пиће и залогај. Наравно, гости са стране су добродошли и примљени као најмилије. Овог пута био је и градоначелник Бијељине Љубиша Петровић. Град Бијељина сваке године угости један број деце из ове српске енклаве у Метохији.

Литије се завршавају купањем крстоноша и осталих окупљених, некада у реци, а сада у неком облику изграђеног базена. То је посебна атракција за госте са стране. Затим домаћин у порти цркве Рођења Пресвете Богородице организује ручак. Прослави су присуствовали и представници привремених органа општине Пећ и Канцеларије за Косово и Метохију.

Обележавање овог значајног датума за живот села почело је вече раније када је организован културно-уметнички програм у дворишту Основне школе „Јанко Јовићевић”. Завидно играчко умеће, богатство народне ношње овог краја и песме са ових простора у интерпретацији малих и великих извођача одушевило је прилично бројну публику за овдашње услове, а било је и понеке сузе последице јаких емоција, нарочито оних који Косово и Метохију носе у срцу и сваки нови сусрет буди сећања и наду за опстанак. Зато су били заслужни чланови културно-уметничких друштва „Копаоник” из Лепосавића, „Метохија – Хвосно” из Гораждевца, „Абрашевић” из Прилужја, као и Дечје културно-уметничко друштво „Метохија”. Са емоцијама стихове Десанке Максимовић казивала је помоћница директора Канцеларије за КиМ Милена Парлић, а своје стихове посвећене страдалој деци говорио је књижевник Живојин Ракочевић. Сарадник Радио Алексинца Власта Н. Ценић и овог пута је добио наклоност публике говорећи своје стихове посвећене некадашњем сусрету са Патријархом Павлом У Грачаници.

Шта на крају рећи, осим хвала људима из Гораждевчанима на два прелепа метохијска дана, уз жељу да још дуго славе свог заштитника и поздрав који смо овде чули „Срећна крста”. И хвала им што смо боравећи ових дана чули поздрав „Христос васкрсе”, и одговор „Ваистину васкрсе”. Посетили су нас да се тако у нас поздравља 40 дана, све до Спасовдана. А не, по овдашњој навици, три васкршња дана.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

16 + fourteen =