Sport je nekada bio ljubav, a sada biznis

Polaznici nekoliko škola fudbala i igrači mlađih selekcija OFK Napretka imali su prošlog petka priliku da se na Gradskom stadionu u Aleksincu druže sa Draganom Pantelićem Pantom, legendarnim golmanom i bivim reprezentativcem. Posle druženja sa mladim fudbalerima, u Domu kulture održana je projekcija filma „No 1 – Dragan Pantelić Panta”, a nakon projekcije i tribina. Posetu našem gradu Dragana Pantelića Pante iskoristili smo za kraći razgovor, naravno o fudbalu.

Upitali smo ga koja je  razlika u sportu nekada i sad? Da li ima neke razlike?

− Ogromne razlike ima nekada i sada, mislim da je to ranije bilo iskonski i iz neke ljubavi, iz nekog kao što su umetnici bili stvaraoci tako je ranije u sportu bilo. Danas je već to postao biznis i već je programirano od samog prohodanja deteta. Postoji veliki uticaj roditelja koji hoće eto svojim angažovanjem da se preko dece iskažu na taj način što oni nisu mogli, nisu znali, a videli su da je to veliki biznis, ali dosta dece i propaadne baš iz tog razloga što to nije prirodna selekcija nego jednostavno nameće se deci nešto, a čim ti nekom nešto namećeš neće biti takvih pravih rezultata kao kad je to iskonski, ono što se dešava.

Dragan Pantelić Panta je imao jednu zavidnu karijeru, pa nas je interesovalo koliko je bilo potrebno odricanja da bi se to postiglo?

− Pa da vam kažem jednu stvar. Nije bilo potrebe odricanja u početku, jer smo mi kao klinci stvarali sebe na ulici i u parku, pred zgradom. Nije bilo ovih škola fudbala kao danas što ima masovno, nego jednostavno bili smo prirodno selektirani iz škole, ali klasične škole, sa ulice i sa nekih prijateljskih takmičenja – turnira. Tako da se to u to vreme drugačije gledalo i drugačije su se birala i tražila deca za razliku od danas. Danas nauka ide dotle da možeš da programiraš i da napraviš dete da bude određenog tipa i određenog stila igre što sam ja isto radio to jedno vreme u Fudbalskom savezu Srbije gde sam zaista napravio od dece koja nisu bili talenti, sada slobodno mogu da kažem, nisu bili toliko talentovani, ali su kroz rad i kroz volju i kroz neke principe koje sam ja zahtevao napravili rezultate i sada mogu da kažem da je mali Rajković, Dimitrović i Vanja Milinković, da su to sva deca koja su ponikla kod mene i fudbalski prohodali. Ali oni jesu bili talenti za razliku od nekih, ne bih sad ja spominjao, koji već brane prvoligaške utakmice u prvoligaškim klubovima koji nisu bili talenti jednostavno sam eto hteo roditeljima da učinim zato što su mi bili prijatelji i napravio sam od njih baš dobre klubske golmane.

Iskoristili smo priliku i kao poznavaoca fudbala upitali Pantelića, kuda ide srpski fudbal?

− Kud i politika i cela Srbija, sve je to vezano jedno sa drugim. Mi smo jedina zemlja u svetu čiji fubal, čiji sport zavisi od politike i koliko ti političari daju para, toliko ćeš i igrati. Još pogotovo sad u poslednje vreme, koronom je dosta oduzeto sportu. Nema publike, nema prihoda i apsolutno zavisiš od države i od vlasti, što je zaista pogrešno i ne može da ti da prave rezultate. Kada bi ti imao odrešene ruke, imao svoji izvor finansija, sasvim drugačije bi se i ponašali i ne bi bilo ni namešentih utakmica. Ja sam u Fudbalskom savezu skoro čitav život i znam da se nameštaju utakmice, ali to je problem veliki što to ne može da se dokaže. Jer ti sada možeš da kažeš ja sam bio prisutan u nekim situacijama, ali šta sad, da ja pravim budalu od sebe da izađem, a ne mogu da dokažem a isto to niko ne može da dokaže, ide jedan na jedan, reč na reč i ništa. Ali Evropa, UEFA to vidi i zadnje vreme i vidimo da reaguje UEFA, da na opominje i ja mislim da će možda biti nekih sankcija, ali ne daj bože da bude tako.