Спорт је некада био љубав, а сада бизнис

Полазници неколико школа фудбала и играчи млађих селекција ОФК Напретка имали су прошлог петка прилику да се на Градском стадиону у Алексинцу друже са Драганом Пантелићем Пантом, легендарним голманом и бивим репрезентативцем. После дружења са младим фудбалерима, у Дому културе одржана је пројекција филма „No 1 – Драган Пантелић Панта”, а након пројекције и трибина. Посету нашем граду Драгана Пантелића Панте искористили смо за краћи разговор, наравно о фудбалу.

Упитали смо га која је  разлика у спорту некада и сад? Да ли има неке разлике?

− Огромне разлике има некада и сада, мислим да је то раније било исконски и из неке љубави, из неког као што су уметници били ствараоци тако је раније у спорту било. Данас је већ то постао бизнис и већ је програмирано од самог проходања детета. Постоји велики утицај родитеља који хоће ето својим ангажовањем да се преко деце искажу на тај начин што они нису могли, нису знали, а видели су да је то велики бизнис, али доста деце и пропаадне баш из тог разлога што то није природна селекција него једноставно намеће се деци нешто, а чим ти неком нешто намећеш неће бити таквих правих резултата као кад је то исконски, оно што се дешава.

Драган Пантелић Панта је имао једну завидну каријеру, па нас је интересовало колико је било потребно одрицања да би се то постигло?

− Па да вам кажем једну ствар. Није било потребе одрицања у почетку, јер смо ми као клинци стварали себе на улици и у парку, пред зградом. Није било ових школа фудбала као данас што има масовно, него једноставно били смо природно селектирани из школе, али класичне школе, са улице и са неких пријатељских такмичења – турнира. Тако да се то у то време другачије гледало и другачије су се бирала и тражила деца за разлику од данас. Данас наука иде дотле да можеш да програмираш и да направиш дете да буде одређеног типа и одређеног стила игре што сам ја исто радио то једно време у Фудбалском савезу Србије где сам заиста направио од деце која нису били таленти, сада слободно могу да кажем, нису били толико талентовани, али су кроз рад и кроз вољу и кроз неке принципе које сам ја захтевао направили резултате и сада могу да кажем да је мали Рајковић, Димитровић и Вања Милинковић, да су то сва деца која су поникла код мене и фудбалски проходали. Али они јесу били таленти за разлику од неких, не бих сад ја спомињао, који већ бране прволигашке утакмице у прволигашким клубовима који нису били таленти једноставно сам ето хтео родитељима да учиним зато што су ми били пријатељи и направио сам од њих баш добре клубске голмане.

Искористили смо прилику и као познаваоца фудбала упитали Пантелића, куда иде српски фудбал?

− Куд и политика и цела Србија, све је то везано једно са другим. Ми смо једина земља у свету чији фубал, чији спорт зависи од политике и колико ти политичари дају пара, толико ћеш и играти. Још поготово сад у последње време, короном је доста одузето спорту. Нема публике, нема прихода и апсолутно зависиш од државе и од власти, што је заиста погрешно и не може да ти да праве резултате. Када би ти имао одрешене руке, имао своји извор финансија, сасвим другачије би се и понашали и не би било ни намешентих утакмица. Ја сам у Фудбалском савезу скоро читав живот и знам да се намештају утакмице, али то је проблем велики што то не може да се докаже. Јер ти сада можеш да кажеш ја сам био присутан у неким ситуацијама, али шта сад, да ја правим будалу од себе да изађем, а не могу да докажем а исто то нико не може да докаже, иде један на један, реч на реч и ништа. Али Европа, УЕФА то види и задње време и видимо да реагује УЕФА, да на опомиње и ја мислим да ће можда бити неких санкција, али не дај боже да буде тако.

Један коментар

  1. Taj zivic je u saradnji sa opštinskim funkcionerima unistio fudbal u Aleksincu ogromne pare su iz budžeta otisle u klub pa posle u njihove džepove tako unazad 20 god i svi vize ne postoji inspekcija samo napredno

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

sixteen + eight =