Синоћ предања, вечерас „Караџићˮ

Промоцијом двотомне књиге „Природа у веровању и предању нашег народаˮ аутора Тихомира Р. Ђорђевића, у издању Српске књижевне задруге, синоћ су почели четврти дани посвећени овом великом српском етнологу и фолклористи који је детињство и део радног века провео у Алексиначком поморављу.

Говорећи о самом издању њен приређивач Бранко Златковић је казао да Српска књижевна задруга има велики дуг према Тихомиру Р. Ђорђевићу који је био 1941. и 1942. године њен председник, а био је и аутор ове издавачке куће у којој је 1923. године објавио своју чувену књигу „Наш народни животˮ.

Ђорђевић је 1929. године упутио писмо СКЗ у коме је тражио дозволу да под истим насловом књигу објави код другог издавача и она је у десет томова изашла у издању тада чувене куће „Геце Конˮ.

‒ Постанак света, небеска тела, планине, појаве, биљке и животиње ‒ цела природа нашла је своје место у нашим народним веровањима и предањима. Њих је помно изучавао и прегледно тумачио академик Тихомир Р. Ђорђевић, етнолог, аутор ове велике енциклопедије живота, и мишљења ‒ на просторима српског народа и Југославије, уз велико познавање светских извора, литературе, периодике и памћења уопште ‒ истакао је Златковић обраћајући се синоћ присутнима у великој сали Дома културе.

По њему ова књига представља прави раритет пошто је она објављена 1958. године у издању Српске академије наука и уметности и данас се практично не може ни наћи.

‒ Ово је, заправо, друго издање ове књиге на који се начин Српска књижевна задруга одужује великом етнологу и једном великом баштенику српске културе. О овој књизи није посебно много писано и предговор који прати књигу је други такав опсежнији текст. Али је она била популарна и врло је била коришћена у литератури и има своје дуго трајање. Инкорпорирана је заправо од 20. века у српској етнолошкој фолклористичкој литератури, али такође у словенској и општесловенској и тако даље ‒ објаснио је приређивач значај овог вредног дела академика Ђорђевића.

Дани Тихомира Р. Ђорђевића се настављају вечерас промоцијом у великој сали Дома културе од 19 часова новог броја часописа „Караџићˮ. На промоцији броја 12 у новој серије овог часописа, чији је издавач Центар за културу и уметност Алексинац, говориће историчар Зоран Стевановић и кустост овдашњег музеја Александар Никезић.

Неке од тема у овом броју су и школе у Грејачу и Нозрини, лексика села Катуна, као и народни посланици из Алексиначког и Бугар-Моравског среза на Светоандрејској скупштини 1858-59. године. У овом издању објављени су репринтеви листа „Караџићˮ бројева 2 и 3 из фебруара и марта 1900. године.
„Караџићˮ је месечни лист, који је излазио у периоду од 1899. до 1904. године у Алексинцу. Био је то лист за српски народни живот, обичаје и предање, који је уређивао, тада професор алексиначке учитељске школе, др Тихомир Р. Ђорђевић.

Идеја да се ревитализује часопис „Караџићˮ се јавила 2009. године у оквиру Завичајног музеја у Алексинцу уз измене у самој концепцији. Ова публикација је мултидисциплинарна и отворена да у њој своје текстове објављују историчари, етнолози, археолози, уметници, а карактер објављиваних радова може бити разноврстан. „Караџићˮ сада у обиму на око 250 страна излази једном годишње.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fifteen + two =