Веровања да ће ванредно стање и корона вирус искоренити уједе паса луталица, а тиме и поднете захтеве за надокнаду штете грађанима која се исплаћује из општинског буџета, се нису обистинила. На основу одобрених вансудских поравнања на недавној седници Општинског већа, може се закључити да су сеоски пси били агресивнији и да су се мање плашили короне. Или пак, да су становници села више били у покрету пошто је изолација важила за грађане старости од 70 година, за разлику од градских становника где је граница била 65 година. Све ово под претпоставком да није пријављиван ујед комшијских и сопствених паса.
А можда су алексиначки пси изуједали сељане када су навраћали у град, дајући им до знања да је ванредно стање. Пси не гледају у сат да би одредили време забрањеног кретања. У документацији која дође на седницу општинске владе нема података где се догодио немили догађај између животиње и човека, па не можемо тачно да лоцирамо да ли је напад био у месту становања оштећеног или пса. Тако, ако смо лоше извели закључке на основу доступних информација, нека нам опросте сеоски керови.
Од 14 инциндента са псима луталицама, само три захтева су поднели Алексинчани. По два житеља су из Бобовишта, Кормана и Прћиловице. Остали оштећени грађани су из Житковца, Љуптена, Моравца, Катуна и Глоговице. Од три случаја када су у питању житељи Алексинца, у два је надокнада била 43 хиљада, а у једном 33 хиљаде динара. Грађани са сеоског подручја су добили само по 33 хиљаде динара. Ако су напади били уместу живљења подносилаца захтева, онда је очито да су алексиначки пси били опаснији и нападнутим жртвама нанели теже повреде.
Шта је реалност, а шта само лоше тумачење доступних података, у крајњем случају није ни битно. Чињеница је да се овај проблем за сада решава плаћањем одштета грађанима и финансијским идвајањем за чување паса у азилу.