Nakon stručnih publikacija i knjiga o pozorištu „Kreativna drama u Škozorištu” i „Teatar pokreta Jožefa Nađa” reditelj i dramaturg Milan Mađarev objavio je svoju prvu knjigu proze „Priče”. Kroz pedesetak kratkih priča koje čine mozaički roman Mađarev ispisuje detinjstvo, odrastanje, sazrevanje i vaspitavanje Ivana Isakova dečaka sa beogradske periferije tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.
Vraćajući nas u ta vremena Mađarev je, kako je to u recenziji napisao Franja Petrinović, u pripovednu strukturu inkorporirao stripove, knjige, filmove, muzičke grupe i sva kulturološka prepoznatljiva mesta na kojima su se vaspitavale, saznavale i formirale generacije tog vremena. I ne samo to, na, u ovom slučaju junaka Ivana Isakova veliki uticaj imala je i porodica što je Mađarev opisao kroz nekoliko priča u delu knjige pod nazivom „Imaš dom, nemaš dom”. Priče Poseta, Hrčak, Frajla i Klupe u odeljku „Zavičaj” otkrivaju novobečejske rodbinske korene Ivana Isakova.
‒ Mnogi me na promocijama ove knjige pitaju da li i koliko junak Ivan Isakov koji je dat u prvom licu ima određene sličnosti sa mnom i uvek kažem da ima dodirnih tačaka sa mnom. Smatram da ako pišete ili režirate vi zapravo prevodite nešto i uvek postoji mogućnost da se nešto izgubi u prevodu. Kad neko sa pedeset ili više godina piše ovakvu knjigu uvek sebi postavlja pitanje da li će moći da uđe u psihologiju deteta, da li će uhvatiti to vreme i koliko je verodostojni svedok vremena, čega se seća, šta propušta. Ja sam negde pokušao da neke stvari koji su po meni važne istaknem u toj knjizi i postavio sam je tako da možemo da vidimo kako se razvija taj lik – rekao je Milan Mađarev na promociji u sali Doma omladine.
On je napomenuo i da ga je na promociji u Smederevskoj Palanci jedna žena, kada je čula da piše nastavak ove knjige, zamolila da ne pokvari Ivana Isakova, i da će zbog toga imati neku vrstu odgovornosti prema tom liku koji u sebi nosi dobrotu i poštenje koje u današnje vreme deluje bajkovito.
Knjigu „Priče“ objavili su Narodna biblioteka Novi Bečej i Banatski kulturni centar a promocija u Aleksincu održana je u okviru Zimskog pozorišnog festivala za decu.