Србија данас обележава и убиство премијера Зорана Ђинђића, који је страдао у атентату 12. марта 2003. године. Као извршиоци одмах су осумњичени припадници земунског криминалног клана и део припадника Јединице за специјалне операције (ЈСО) Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије.
У августу 2003. године подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у организовању убиства, а суђење је почело 22. децембра исте године у Окружном суду у Београду. Суд је 23. маја 2007. године прогласио кривим оптужене, који су осуђени на укупно 378 година затвора.
Др Зоран Ђинђић је више пута долазио у Алексинац. Један од Алексинчана који је имао прилику да буде у друштву премијера Ђинђића приликом његовог боравка у нашем граду, био је и професор Драгољуб Цветковић, тада председник Општинског одбора Демократске странке у Алексинцу, а касније и председник општине. Цветковић каже да је Ђинђић био упечатљива фигура која се истицала елоквентношћу и, уопште, начином комуникације.
Наш саговорник се сећа случаја када је Ђинђић уместо организације трибине желео да на улици разговара са народом. Ипак су га убедили да се скуп одржи у Дому културе и, на изненађење организатора, сала је била пуна. Трибина је трајала три сата, а разговор након скупа са Ђинђићем професор Цветковић је добро упамтио.
– Онда смо кренули одавде према болници, горе у нашем клубу са покојним Ђинђићем и он овако каже: „Цвеле, мислим да овде ова средина делује продуховљено.“ Ја кажем, да вам кажем једну ствар, ово је била варош пре него Ниш. Ово је он закључио на основу начина како постављају људи питања и он је стекао утисак да су наши људи изузетног образовног нивоа и да знају шта и како треба. То је један пример његове анализе са људима. Увек онај његов смех који је ненаметљив, једне скромне, један дивне особе. Рекао бих добре комуникације – завршио је професор Цветковић.
На наше питање да ли је у тим сусретима било речи и о развоју Алексинца, Цветковић каже да је премијер Ђинђић имао непрекидну кампању, да обавештава људе шта ради, па је био одржан један исто скуп на нашем мотелу.
− Ја сам присуствовао том скупу и онда су људи постављали питања и тако у оно време та нека штампа, један део штампе српске и тада југословенске није позитивно реаговао на њега. Углед његов је био на доста ниском нивоу, он је настојао да дође, да непрекидно води, да објашњава људима шта жели, шта хоће, на који начин да се Србија развије. Имао је визију. И око Косовског питања и око економског питања, кључно за Србију, како тада тако и данас, али кључно је у то време било посебно економско стање у Србији које је било стварно на граници опстанка − анализара наш саговорник.
Алексинац је некада био солидно упориште Демократске странке. Сада се њихова политика на локалу види само у траговима. Поводом оваквих догађаја из прошлости не оглашавају се ни некадашњи локални челници демократа. О разлозима можемо само нагађати.
Насловна фотографија: Илустрација (извор Гугл претрага).