Битеф театар из Београда, у оквиру треће такмичарске вечери седмог Позоришног фестивала за децу, пред овдашњом публиком одиграо је представу „Могућност забављања код птицаˮ, рађену по тексту Тијане Грумић, а у режији Николе Исаковића.
„Могућност забављања код птицаˮ Тијане Грумић подсећа нас да свет није и не треба да буде антропоцентричан, да није у служби људи, већ да су они само део природе која такође има своје право да расте, цвета, лети, пева, трчи, кљуца, па и да се забавља. Прича о веома важној теми данашњице, а то је екологија и очување наше планете Земље.
Ова прича испричана је кроз позориште предмета, подврсту луткарства, која на сцену доноси занимљиве реквизите и актере у виду коришћених предмета попут усисивача, телевизора, моторне тестере, старог радија или лампе који су добили функције да се крећу, говоре и причају причу, а којима су иза сцене управљали глумци. Доживљај ове представе употпунили су и светлосни ефекти, али и малени аутомобили на даљински, као и светлећи дронови који су „зујалиˮ Великом салом у Алексинцу.
Оно што је јако занимљиво, а што смо чули у разговору након представе, јесте да ће сви реквизити ове представе, нови и коришћени, бити употребљивани и у сврхе других, наредних представа или послати на рециклажу. На тај начин трудећи се да и сама продукција буде у потпуности еколошка, а не само тема. „Људи свакодневно за собом остављају своје предмете – неме посматраче нашег постојања, али оног дана када предмети проговоре, они ће оживети овај текст о два суперхероја: жени-дрвету и човеку-птициˮ.
Према мишљењу жирија овогодишњег Фестивала награда „Глумац вечериˮ припала је трочланом ансамблу који чине Ана Милосављевић, Данило Бракочевић и Младен Милојковић.
Вечерас, четврте такмичарске вечери публици у Алексинцу представиће се Народно позориште из Пирота са представом „Ружно пачеˮ, рађену по тексту добро познате Андерсенове бајке у режији Давида Алића.
Невероватно како су бајке Ханса Андерсена, писане пре двесто година, данас тако актуелне. Зато што је Андерсен препознао оно исконско урођено у човеку, оно најцрње и оно најсветлије, оно непроменљиво у нама. Тако је и са Ружним Пачетом. Прича о различитости, о дискриминацији, о спутавању талената, о завидности, о томе да нам људи не дозвољавају да будемо оно што осећамо да јесмо. Да будемо своји.
Представа је намењена за публику старију од 10 година.