Сабор фрулаша и народног стваралаштва „Дани Саве Јеремића” у Ражњу је вишедеценијска манифестација на којој су се појављивали познати српски фрулаши, али и они који су надолазили и већ се остварили у овој области. Поред њих постоји и једна мања група фрулаша аматера која „Савиним данима” даје посебну димензију.
После неколико година изостанка због професионалних обавеза, ове године на Сабору наступио је и др Андреј Трајковски, специјализант васкуларне хирургије. Овај млади човек и сам признаје да фрула није била атрактиван инструмент када је он почињао да свира на њој, и да су и даље, генерално много популарније гитара у поп и рок музици, а сматра се да је хармоника краљица међу инструментима у народној музици.
Међутим, вођен својим осећањима, свестан свог порекла, као и значаја неговања традиције, Андреј каже да је, логично, фрула била његов избор.
– Ја сам родом из Аранђеловца, Шумадинац, и некако је то био природан пут да се определим за фрулу. Ипак су то наши дедови свирали у Шумадији и шире. То је један од најпростијих инструмената што може сваки пастир да изради. Убијали су време тако, чувајући овце. У ово модерно доба фрула је достигла невероватне музичке способности, тако да може скоро на њој све да се свира. Од класике до народне музике – каже нам наш саговорник, истичући значај свирања Саве Јеремића, за чија кола каже да су нешто посебно, скоро незаменљиво.
Андреј признаје да, када је почињао двехиљадитих, на радију и телевизији се „вртео” Бора Дугић, који је био актуелан у то време и објављивао цедеове. Како је све више улазио у свет фруле, сазнавао је улогу Јеремића у очувању и развоју овог народног инструмента. Можда је то и један од разлога да је, поред добре организације и врхунских учесника, Сабор у Ражњу једни догађај у ком наступа.
– Нажалост, током студија нисам могао више да се посветим свирању фруле и музици али ово је једна манифестација у којој волим да учествујем и којој радо дођем. Мислим да је ово сигурно шести или седми пут, од детињства, да кажем. Сада се у тридесетим годинама врло радо враћам у Ражањ – каже овај доктор и истиче значај фруле у његовој професији.
Он каже да је лекар на специјализацији из васкуларне хирургије и да је то једно од финих хируршких грана, где су потребни врло фини покрети. По његовом мишљењу, фрула је допринела развоју те фине моторике.
Од др Андреја смо сазнали да, за сада, његови пацијенти не знају да је умешан и на фрули, али зато његове колеге стално на скуповима, прославама и ручковима захтевају да мало засвира неко колце, да се игра. Напомиње да му је право задовољство да на тим скуповима засвира са оркестром који је професионално ангажован. Гости и напомену да обавезно понесе фрулу, и да им ту одсвира макар коло.
Наш саговорник није једини лекар у свом окружењу који свира неки инструмент, али професионалне обавезе су приоритет, а музика средство за опуштање и повезивање са својим коренима.
– Један свира хармонику, други саксофон. За сада немам ништа посебно у плану. Можда се роди нека идеја, сарадња са неким. Нажалост, обавезе су такве да не дозвољавају пуно времена да се уопште пуно свира и вежба. Ипак сам ја само аматер у музици. Један занесењак за музику и фрулу, који се труди да негује и што више сачува фрулу од заборава за наша будућа поколења – каже овај млади лекар.
Др Андреј каже да фрула није главни водећи инструмент у оркестру, може се без фруле, али она даје одређени шмек, боју, која је незаменљива и коју не може надокнадити ниједна клавијатура. Он је због тога, али своје доступности позвао младе да уживају у музици и уче да свирају фрулу.
– Има је на скоро сваком вашару. Професионалне фруле нису стварно скупе. Свако може да добије тон и да постави прсте и полако да научи „Савино коло”, за почетак. Зашто да не? – пита се наш саговорник.
На крају разговора са овим младим човеком и интелектуалцем схватите да његов професионални и људски развојни пут није могао другачије да тече. Ослањајући се на традицију и моралне вредности, неговане у породици и средини одакле је потекао, логично је било да се определи за хуману професију лекара, као што је и његов отац, а свирањем фруле чува сећање на свог деду, који је био привржен овом инструменту. Можда је то све допринело да овај млади човек буде и припадник Војске Србије, на понос својих предака, али и нас, грађана Србије.