Ражањско црепуљарство: Кметица и председник прихватили се варјаче

Практично припремање хране у ражањској црепуљи, организованог синоћ у оквиру Пројекта „Очување нематеријалног културног наслеђа општине Ражањ”, изазвало је интересовање присутних, међу којима је била и делегација бугарске општине Бобов Дол, која је била у пријатељакој посети у оквиру прекограничне сарадње локалних самоуправа.

Демонстрацију припреме хране на традиционалан начин помоћу ове специфичне посуде демонстрирале су Мирна Марковић из удружења „Етно конац”  и афирмисана мајсторица у изради црепуља Данијела Петровић из Рујишта, овдашње постојбине црепуљарства, чланица Женске пољопривредно социјалне задруге „Ражањке”.

Цео процес је трајао неколико сати. Почело се са загревањем црепуље и њеном припремом да се стави жељено јело за кување. Данијела то вешто ради, објашњавајући колики интизитет ватре треба да буде и колика је улога жара у завршној фази.

Дотле Мирна показује своје кулинарска умећа, припремајући неопходне састојке за припрему здравог и укусног јела од поврћа и неколико врсте меса.

Она каже да је потребно квалитетно месо и свеже поврће, јако добра ватра и, наравно, љубав према храни, кулинарству, па и самом црепуљарству.

− Веома је дуг процес и прилично компликован, поготово на овим летњим температурама и условима. Тако да у овај посао може да се упусти само онај ко заиста то воли и ко је жељан да промовише и само јело, и да проба традиционално јело и да промовише своју општину, гостима који су данас присутни код нас − истиче наша саговорница.

Док смо присуствовали овом процесу, приметили смо да интересовање постоји код лекара, тинејџера, студената, па и самих гостију који су из Бугарске, да сами и испробају да направе јело, па и дегустирају. Тог посла накратко су се прихватила и два челна човека пријатељских општина – Елза Величкова и Добрица Стојковић.

Они који су делимично или у целости пратили  процес спремања хране, могли су да сазнају да у овој црепуљи можете припремати све: од пита,  погача, проје, гулаша, паприкаша, самог кромпира, посног и мрсног, буквално све што спремате у једној  тепсији у свом домаћинству. Јела могу да се припремају на отвореној ватри, као што је овом приликом демонстрирано, а могу и  у електричном шпорету.

Једно од питања упућено Мирни се односило на сличности и разлике у припремању јела и погача.

− У суштини све је исто. Мало је другачија израда самог јела, а другачија је израда погаче и пите. Код  пита и погача, када су теста у питању, онда је потребно мало више жара и одређена температура, а када се прави гулаш, паприкаш, онда је потребан мало јачи пламен, тако да су то неких 200, 220 степени електричног шпорета. Тако да има ту мале разлике, не велике − објашњава она.

Активности, које су спроведене у оквиру горе наведеног пројекта, биле су занимљиве и у сваком случају повећале су интересовање за црепуљарство и у погледу нематеријалног културног наслеђа, али и као значајан сегмент локалне кулинарске традиције. Кабинет министра за развој недовољно развијених општина препознао је то и са 150.000 динара суфинасирао пројекат.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

16 + 19 =