Прва локомотива на Балкану звала се „Краљ Србије”, друга „Наталија”

Први воз се из Београда ка Нишу упутио 23. августа 1884. Симболично, вукла га је локомотива која се звала „Краљ Србије” – прва локомотива на Балкану. На одредиште воз је стигао после четрнаест сати вожње. Недуго затим, Србија је добила још једну локомотиву. Названа је „Наталија” па је, како ред налаже, и она прва променила име и од тада се звала „Милан”. Краљевски пар је добио своје челичне имењаке.

Теретни саобраћај на новоизграђеној прузи успостављен је четрнаест дана касније. У спомен на почетак редовног железничког путничког саобраћаја у Србији, 15. септембар се слави као Дан железничара.Тадашња европска инфраструктура, укључујући и Србију, омогућила је да Оријент експрес, први и најзначајнији европски воз, 1885. године почне да саобраћа на релацији Париз – Беч – Београд – Ниш.

После ових узбудљивих догађаја, живот је кренуо даље… радикали су нашли нове разлоге за критику краља Милана Обреновића, установљена је редовна линија Београд-Ниш, а становништво поред пруге се временом навикло на „парног дива” који, с времена на време, протутњи кроз њихов комшилук.

Путничка композиција на Железничкој станици Ниш, 1922. (Извор фотографије: Гугл претрага)

Први пут ратну улогу железница је добила већ 1885. године у рату са Бугарском и то свега годину дана након отварања прве и тада једине пруге у Србији Београд – Ниш. Иако ова пруга није могла да пружи праву и потпуну услугу, ипак је доприносила војним потребама превозом војске и војног материјала до Ниша. Ове године рат није био очекиван и прве пруге у Србији су биле тек у изградњи и о њиховој употреби у ратне сврхе није било никаквих прописа, нити су извршене било какве припреме. Цивилни саобраћај је одмах обустављен након издатог наређења о мобилизацији војске. У периоду од 19. до 30. септембра пруга Београд – Ниш стављена је под команду министра војног у сврху транспорта мобилисаних људи са подручја северно од Ниша.

Возног особља, вагона и локомотива није било довољно. Поред великих тешкоћа напорним и савесним радом свих железничких радника и службеника сви постављени задаци извршавани су уредно и благовремено. Железница се поред задовољења потреба грађанства користи за снабдевање војске и превоз рањеника.

Насловна фотографија: Илустрација (Извор фотографије: Википедија).

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *