Српска православна црква и верници данас прослављају Преображење Господње, један од 12 великих празника. Овај празник свечано се обележава широм општине Алексинац, јутарњом службом у храмовима, сечењем славског колача и саборовањем.
Преображење је храмовна и сеоска слава у Љуптену, док се свечано прославља и у Гредетину, где је, уз традиционално сабровање, у црквеној порти дан уочи празника организована манифестација „Дани духовног Преображења”.
Посебно место у обележавању празника има Липовац, где преображење Господње слави цело село, а славски колач сече се и у средњевековном манастиру „Свети Стефанˮ. Празник се свечано обележава и у другим храмовима на подручју општине, међу којима је и у Цркви Свете Петке у Великом Дреновцу, где је данас пресечен славски колач уз присуство колачара и мештана.
Преображење Господње сведочи о тренутку када је Исус Христос, треће године Своје проповеди на земљи, повео апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор да се моли Богу. Док се молио, Његово лице се измени и засија као сунце, а хаљине постадоше сјајне и беле као снег. Христос се тако преобразио пред апостолима и показао део Своје божанске славе.
Празник се у Православној цркви слави од VII века, док је Западна црква овај празник унела у свој календар 1457. године.
Преображење пада у време Госпојинског поста, па је празнична трпеза посна, уз рибу и вино. На крају Свете Литургије служи се обред освећења грожђа. У црквеним богослужењима празник се прославља седам дана, током којих се певају песме посвећене Христовом Преображењу.
На икони Преображења Господ Исус Христос приказан је на гори Тавор, окружен светлошћу, са Мојсијем и Илијом, док апостоли Петар, Јаков и Јован, уплашени леже на земљи.
Бројни храмови посвећени су овом празнику, међу њима и храмови у Панчеву, Загребу, Сокобањи и Смедеревској Паланци, као и манастир Преображење у Овчару.