Од Старе Љубовње до Скопља и Сарајева – КУД „Пантелеј” из Краљева код Алексинца за само годину дана направио велики искорак. Гостовање у Словачкој обновило и једно пријатељство старо три деценије.
Чланови КУД „Пантелеј” из Краљева код Алексинца вратили су се из Словачке са много лепих утисака, нових познанстава и – како кажу – једним старим пријатељством које је после тридесет година добило нови живот.
Од 24. до 27. септембра „Пантелејци” су били специјални гости Традиционалног базара културе и уметности у Старој Љубовњи, граду на североистоку Словачке, недалеко од границе са Пољском. Били су једини ансамбл из иностранства, а наступали су два дана заредом.
Младен Милошевић из Управног одбора КУД „Пантелеј” каже да је гостовање било посебно и због тога што га за Словачку везују успомене из детињства.
− Ја сам још као клинац, мали играч од осам-девет година, давне 1996. године први пут ишао у Словачку” − прича Милошевић.
Тада је упознао и људе са којима ће га живот поново спојити. Један од његових некадашњих саиграча, Милан Стаменковић, оженио се и данас живи у Словачкој. Управо је он био веза преко које су „Пантелејци” овога пута стигли у Стару Љубовњу.
Тако је једно старо фолклорно пријатељство, започето пре три деценије, поново заиграло.
Дочек је, кажу у „Пантелеју”, био изузетно срдачан. Уз Милана Стаменковића и његову породицу, ансамбл су угостили и представници Центра за културу, људи из света спорта и уметности, али и градски званичници.
Посебно им је остао у сећању сусрет са градоначелником Томеком Лубошем.
− Он нас је чак срео на улици после наступа, фотографисао се са нама и објавио на својим друштвеним мрежама, то је овако било симпатично. Заиста, имали смо и верну публику; у оба дана су чекали наше наступе, пуно смо се сликали са њима, и баш овако смо наишли на добар пријем свих људи тамо, осећали смо се као код куће − описује Милошевић.
Публика је, кажу „Пантелејци”, била њихова најлепша награда.
За леп утисак није била заслужна само сцена. „Пантелејци” су имали времена да упознају и град и његову околину. Стара Љубовња смештена је под обронцима Татри, у пределу који, по речима Младена Милошевића, подсећа на Копаоник или Златибор, само што су планине још веће.
Изнад града налази се и средњовековни замак из 13. века, са којег се пружа изузетан поглед на Стару Љубовњу. А можда најлепши поглед „Пантелејци” су ипак понели са собом – поглед у будућност сарадње са домаћинима.
− Верујемо да је ово само почетак једне лепе сарадње. Надамо се да ћемо и следеће године, пошто смо већ добили још један позив да одемо опет и да наше дружење подигнемо на ниво побратимства. То нам је циљ. И, нараvно, били бисмо веома срећни да убрзо и један словачки КУД из Старе Љубовне дође код нас. Подсетићу, ми смо ове године били домаћини првог Интернацијалног фестивала, организатори и домаћини 9. августа на наш имендан, Пантелеј, тако да бисмо волели да и једна словачка буде наш гост − износи планове наш саговорник.
Тако би пут од госта до домаћина могао да буде веома кратак.
А путовања „Пантелеја” се настављају и после Словачке. За 31. октобар већ је заказано гостовање у Скопљу, док ансамбл крајем новембра поново путује у Сарајево, на Међународни фестивал фолклора. У међувремену, ради се и на ономе што је основа сваког доброг ансамбла – репертоару.
− Срећни смо што смо отворили сарадњу са нашим еминентним кореографом Дејаном Милисављевићем Звечанцем. Поставили смо 4 његове кореографије и 5. је у раду: игре из Биначке Мораве, односно Косовског Поморавља, већ добро познате – наша лична карта, како волимо да кажемо; игре из Пчиње, Жали, Заре, игре из Бујановца, влашке игре из Халова. Игре из Црне траве ускоро стављамо на репертоар. Тако да смо потпуно обновили наш репертоар. И са оним старим кореографијама, ми ћемо имати 9 кореографија званично на репертоару, а надам се да ће врло брзо бити ту и 10. Имамо и новину. Наш Дечји ансамбл напредује великом брзином. Они су баш јуче имали једну премијеру у месту Трупалу код Ниша, на Дечјем фестивалу су премијерно извели кореографију Влашке игре из Халова. Наишли су на одичан пријем од стране публике − поносно истиче Милошевић.
То је, можда, и најлепша слика тренутка у којем се „Пантелеј” данас налази: старији путују, наступају и стварају нова пријатељства, а најмлађи уче исте кораке и већ освајају своје прве сцене.
− И заиста, цео наш Управни одбор, моја маленкост, председник Илић, потпредседница Милановић, сви заједно гледамо да просто направимо што више можемо, да радимо на калитету игре и да, наравно, путујемо што је, на крају, свима најзанимљивије, посебно нашој деци − завршава своју причу Младен Милошевић.
Јер, како то у „Пантелеју” најбоље знају, путовања нису само награда за рад. Она су прилика да се игром упозна свет, а кроз игру пронађу – људи.
Аутор текста: Власта Н. Ценић.