Kako se zahuktavaju ovogodišnja žetva i ubiranje letine, a usled visokih temperatura, sve je veći rizik od pojave požara na otvorenom. Međutim, u odnosu na isti period prošle godine, statistika je mnogo povoljnija.
Članovi Vatrogasno-spasilačke jedinice, za razliku od minulih godina kada su tokom leta dnevno bili angažovani na lokalizovanju i gašenju pet do šest požara dnevno, za sada nisu imali intervencije na gašenju poljskih požara. Međutim, i pored dobre trenutne situacije, oni apeluju na građane da povedu računa da ne bi sa porastom dnevnih temperature došlo do povećanja broja požara.
Da li je smanjeni broj paljevina rezultat povećanog broja edukacija, pre svega dece u školama i podignute svesti, ili još nije sezona za agrotehničke mere kojima smetaju žetveni ostaci, a koje poljoprivrednici spaljivanjem uklanjaju, još ostaje da se vidi.
Osim toga što paljenje nanosi štetu samim poljoprivrednicima, jer narušava plodnost zemljišta, ono uništava i životinjska staništa. Česti su apeli Udruženja lovaca da se ne pale žetveni ostaci, jer se time desetkuju mlade jedinke pre svega zečeva i fazana.
Inače, po zakonu, lice koje izazove požar je dužno da vatrogasno-spasilačkoj jedinici nadoknadi troškove intervencije. Novčana kazna za fizičko lice iznosi 10 hiljada dinara, a za pravno od 300 hiljada do milion dinara.
