Како се захуктавају овогодишња жетва и убирање летине, а услед високих температура, све је већи ризик од појаве пожара на отвореном. Међутим, у односу на исти период прошле године, статистика је много повољнија.
Чланови Ватрогасно-спасилачке јединице, за разлику од минулих година када су током лета дневно били ангажовани на локализовању и гашењу пет до шест пожара дневно, за сада нису имали интервенције на гашењу пољских пожара. Међутим, и поред добре тренутне ситуације, они апелују на грађане да поведу рачуна да не би са порастом дневних температуре дошло до повећања броја пожара.
Да ли је смањени број паљевина резултат повећаног броја едукација, пре свега деце у школама и подигнуте свести, или још није сезона за агротехничке мере којима сметају жетвени остаци, а које пољопривредници спаљивањем уклањају, још остаје да се види.
Осим тога што паљење наноси штету самим пољопривредницима, јер нарушава плодност земљишта, оно уништава и животињска станишта. Чести су апели Удружења ловаца да се не пале жетвени остаци, јер се тиме десеткују младе јединке пре свега зечева и фазана.
Иначе, по закону, лице које изазове пожар је дужно да ватрогасно-спасилачкој јединици надокнади трошкове интервенције. Новчана казна за физичко лице износи 10 хиљада динара, а за правно од 300 хиљада до милион динара.