Oктобар је месец подизања свести о дислексији, односно потешкоћама у читању. Тим поводом Основна школа за ученике са сметњама у развоју „Смех и суза” реализовала је неколико активности поводом Међународних дана дислексије – специфичне сметње у читању и писању.
У овој алексиначкој школи одржана је трибина за родитеље – „Дислексија – сметња или дар”, а затим је отворена изложба обележивача за књиге у школској библиотеци.
У циљу подизања свести о дислексији ученици и наставници ОШ „Смех и суза” посетили су Дечије одељење Градске библиотеке „ Вук Караџић” где су разговарали о дислексији са библиотекарима. Том приликом чланови библиотекарске секције, ученици Основне школе за ученике са сметњама у развоју „Смех и суза”, поклонили су обележиваче за књиге најмлађим корисницима Градске библиотеке у Алексинцу.
О овим активностима нашу редакцију је известила школски библиотекар Данијела Врачар Вујошевић, која нам је послала и пригодне фотографије.
У добијеном допису стоји да је једна од најзначајнијих потешкоћа у читању дислексија.
− Дислексија је специфична сметња у читању и писању и стицању способности читања и поред постојања нормалне интелигенције, доброг вида и слуха и адекватне мотивације и осталих повољних едукативних и психосоцијалних услова. Честа је тенденција да се изокрећу слова и речи док се чита и пише или да се испуштају речи и слова. Према истраживањима, 10% становништва има дислексију. То би значило да данас сваки трећи ученик у одељењу има дислексију. Дислексија представља значајно неслагање између стварног, тј. постојећег и очекиваног нивоа читања, у односу на ментални узраст и на коефицијент интелигенције − наводи се у поменутом допису.
Занимљиви су и следећи наводи у пристиглом мејлу од госпође Данијеле, којој смо захвални што нам, у мору свакодневних тема које оптерећују савременог човека, указује на једну појаву која заслужује пажњу и активност целе заједнице, па и нас самих појединаца.
− Не треба занемарити ни став да је дислексија понекад својствена изузетно надареним особама. Особе које имају дислексију су веома интелигентне, интуитивне, креативне и оригиналне, имају изузетну меморију – фотографско памћење. Многи познати научници и уметници су патили од дислексије. Тешко се уочава, тек у трећем разреду основне школе, а да би се неко дете дијагностификовало као дислексично, његов степен интелигенције мора бити на одређеном нивоу за његов узраст, а способности читања морају бити испод очекиваног – минимум 18 месеци у односу на узраст.
Данијела Врачар Вујошевић, школски библиотекар ОШ за ученике са сметњама у развоју „Смех и суза” у Алексинцу, у достављеном мејлу подсећа да је ова појава карактеристична за свеукупну популацију, а не само за децу са сметњама у развоју.