Дружење мариборских и алексиначких гимназијалаца ове године се наставља у оквиру пројекта Еразмус, једног од највећих програма Европске уније који финансира пројекте мобилности и сарадње у области образовања, обуке младих и спорта. Данас у мултимедијалној сали овдашње гимназије презентацијом школа започета је реализација пројекта и вишедневне активности ученика домаћина и гостујућих средњошколаца.
Најављујући пројекат, један од координатора професорка Марина Дашић је нагласила да је једна од његових најлепших компонената дружење ученика у оквиру породица што је резултирало многим дуготрајним пријатељствима.
У испуњеној мултимедијалној сали две ученице словеначке гимназије најпре су на енглеском представиле своју државу, а затим су гимназијалци из обе образовне установе показали да знају да цене и сопствени, али и језик домаћина и гостију.
Ева Млинар, ученица Прве мариборске гимназије, је презентацију о својој школи обавила на добром српском језику у жељи да својим Алексиначким вршњацима што боље представи установу у којој стиче образовање. Како нам је објаснила, српски је почела да говори од прошле године када је њена вршњакиња из нашег града била код ње. Тада се охрабрила и наставила да користи овај језик, а предиспозиције је имала због чињенице што јој и мама говори како она каже српско-хрватски, јер живи поред границе са Хрватском.
Ева, као и њене колегинице, до петка остају у гостима, али и поред тога што су многи догађаји планирани за наредне дане, ова млада Словенка је са својим домаћинима била у овдашњим кафићима и каже да је то за њу било „фенси”.
− За нас је ово дружење важно, да упознамо нову земљу и да научимо нов језик и онда да добијемо пријатељства која трају цели живот и која нам омогућавају да се чешће виђамо и дружимо − каже наша саговорница из Словеније.
Домаћини су се реванширали гостима па су своју Алексиначку гимназију представили на словеначком језику. Ученица Ксенија Милошевић је на течном словеначком испричала о школи, али и о нашем граду. То јој није било компликовано пошто је из мешовитог брака, мајка Словенка,а отац Србин, па јој је словеначки и матерњи језик. Рођена у дежели, од детињства живи у Алексинцу, што је потврда, било шта ми мислили о овом месту, да Алексинац може бити варошица по мери свих људи.
Ксенији дружење са вршњацима из Словеније омогућава да има добре другарице увек када борави у земљи рођења, а посета мариборској гимназији је и стицање нових искустава у савладавању наставе. Посебно јој су се допали експерименти из физике. Наша млада суграђанка нам је открила и део активности које ће са гошћама из Словеније да спроведу ван учионица.
− У Алексинцу ћемо ићи и до Брђанке и обићи ћемо град са њима. Овако по Србији ићи ћемо са гостима у Тополу, у Ниш и показаћемо им Липовац, да виде његову лепоту − предочава нам Ксенија.
Алексиначка гимназија и I Мариборска гимназија већ једну деценију сарађују и како је казано на данашњој презентацији са алексиначке стране зачетник тог дружења је тадашњи директор Коста Црнчевић. Обележавање ове годишњице пријатељства између две образовне установе долази и у години када Алексиначка гимназија слави 160 година постојања.