Алексинац ће у наредној години, највероватније, добити једну занимљиву кулинарску публикацију која је у припреми. Ради се о књизи, о чему смо већ писали, под радним насловом „Традиција је наше благо”, са поднасловом – специјалитети алексиначког краја, аутора Драгана Ристића.
Овај заљубљеник у традицију и очување старих јела и заната у разговору за наш медиј објашњава да му је једном приликом када је, као представник УГ „Радиност” из Алексинца, боравио у београдском Етнографском музеју речено да је веома битно и да смо ми срећни што смо у време миграција прихватили људе из Македоније, са Власинског језера, из Заплања, са Косова и тако даље.
‒ Сви ти људи који су дошли овде, они су донели са собом неке специјалитете, остали су ту да живе и дан-данас са староседеоцима. Та јела и народни обичаји су прихваћени и постали су наше заједничко наслеђе. Има пуно тога аутохтоног, нашег, а има пуно тога што су оставили Турци ‒ појашњава Ристић.
На наше инсистирање да се определи за једно јело које би било карактеристично само за подручје Алексинца, аутор се определио за червиш који је један турски специјалитет.
‒ Верујте да ван Алексинца, до Крушевца па навише, или од Ниша па наниже, не знају људи шта је червиш. Ми смо скоро били на такмичењу тих старих предјела и јела, у једном месту поред Крушевца и људи су били запрепашћени питајући се да ли је то ајмокац, да ли је то, што кажу, смути па расипи, неко брашно смућено па запечено. Међутим, кад смо рекли шта све има у том нашем специјалитету, и када су пробали и осетили укус тог јела били су одушевљени ‒ појашњава наш саговорник свој избор.
Ристић нам је објаснио да је у припреми червиша брашно основа, маст, бело месо кокошије, затим уље у коме се кува месо, чува се и заједно са брашном и месом се то запече.
‒ То се толико треба да меша у суду на ватри, али на сталној температури, да оног тренутка кад почне да се одваја од зидова и од дна, тек је тада готов специјалитет и убацује се бели лук ‒ открива нам Ристић неке од тајни припреме червиша.
Своје тајне имају и учесници на традиционалном такмичењу у спремању червиша које ће се ускоро, по седми пут, одржати у алексиначкој Тешици. Червиш се још и дефинише као старо српско предјело од белог пилећег меса исцепаног на влакна, куваног и помешаног са бешамел сосом, белим луком и водом. Служи се самостално, као предјело на славама, а може и као главно јело уз салату или поховану пилетину. У медијима се помиње и херцеговачки червиш који се слично припрема.