Седамнаести Алексиначки пчеларски форум, који је одржан синоћ у Дому омладине, још једном је у оквиру теме „Има ли наде за пчеларе номаде?” сумирао проблеме у овој грани који су настали због поремећаја на тржишту и због климатских промена.
Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије, говорећи о наведеним темама истакао је присуство фалсификованог меда на тржишту Европе у великом проценту незаинтересованост свих држава, па и наше, да реше и тај проблем.
‒ Проблема је толико да их је тешко и побројати, а камоли решавати. Једноставно, већина није у нашој ингеренцији, дошло је до тога до чега је дошло. Видите и сами каква је ситуација у свету. Чини ми се да многе земље покушавају да на све могуће начине смањују инфлацију, па су самим тим ставили по страни све врсте контрола. Видите и сами да се све мање контролише било шта, да је храна упитног квалитета, а све зато да се смањи цена хране, не били се на тај начин смањила инфлација. Кажем инфлаторни утицај хране, то јест храна је поскупила око 40% више него што је требала да поскупи да је пратила редовну стопу инфлације. Према томе храна је много више поскупела, и вероватно то је један од разлога што је Европска унија прибегла таквом, да кажем, ставу – каже први човек СПОС-а.
Живадиновић истиче да је све више увоза меда, што у Европску унију, што код нас, што у било коју другу земљу света, по ценама које су смешне, два, три, четири, пет пута испод производне цене.
‒ Када ви чујете да се увози мед по 1,3 евра у Србију или у Немачку, све једно, ставите прст на чело и питате се како је то могуће? Па није могуће, то није мед. Нема другог одговора, али контрола нема, никаквик скоро. Европска унија повремено пусти контигент меда из Украјине, и не би то било ништа лоше да је то Украјински мед. Ко зна чији је и преко чије територије прође или и не прође, папир данас трпи све. Тако да су пчелари у великом проблему, као и многи други пољопривредници. Није то само ухватило нас, видите и сами, и друге гране пољопривреде су у проблему, јер се нелојална конкуренција масовно шири. Чим криминал види да има негде пара, он ту иде, јер зарада криминалаца на лажној храни је, па отприлике, од 3 до 7-8 пута већа него пољопривредних произвођача – појашњава своја размишљања наш саговорник.
Што се тиче других проблема у пчелараству, Живадиновић препознаје климатске промене, то јест временске промене, стручно речено.
‒ Све више имамо временских екстрема, који нас туку. Савез пчеларских организација Србије недавно је издао стратегију борбе против климатских промена, она је једним делом јавна, једним није, да научимо наше чланове како да се боре и шта могу да ураде да добију што већу количину меда из природе, која је већ оскудна, због климатских промена.Много је мање нектара у природи, биљке мање луче, пчеле то сакупе, понекад и не могу да га сакупе како треба, опет због временских промена, наглих промена температура и на крају мањи ресурси у природи.Све ће бити и мање пчела , пчелари одустаји од пчеларења, самим тим, пошто пчелари немају интерес да гаје пчеле, и са мањим бројем пчела имаћете смањење приноса у пољоприводи, због смањеног опрашивања ‒ наглашава наш саговорник.
Од овог стручњака смо чули да пчела има много функција у природи, она одржава не само гајене културе, него и негајене културе, одржава исхрану у природи, круг исхране, и за дивље животиње, и за домаће животиње.
‒ Пчела је произвођач хране која је изврстан пробиотик, природни. Имате пробиотске бактерије и у меду, и у полену, и у перги. Према томе, превише се лако одричемо природе, а онда се, наравно, после ударамо у главу зашто смо то урадили. То нам није први пут, колико смо врста на планети ерадицирали, то јест уништили, да их више нема, изумреле су. Ако ћемо то урадити и са пчелом, не пише нам се добро, а од пчела нам зависи сваки трећи залогај хране, то сви знамо, сваки други зависи индиректно. Кад би побили сад пчеле, за две године већ ми бисмо остали и без другог залогаја хране, а планета већ гладује. Нажалост, и то је сурова истина‒ јасно нас упозорава дугогодишњи пчелар и у пракси.