Градске пијаце иако губе полако трку са понудама у маркетима ипак остају места где се осликава стање у заједници и у ком смеру се она креће, барем када је у питању пољопривредна производња и живот у нашим насељима. Тако је и са алексиначком Зеленом пијацом на којој је субота најважнији пазарни дан.
У потрази за аутентичним локалним произвођачима који су се охрабрили да остану у алексиначким селима и да на плодним моравским ораницама обезбеде егзистенцију производећи поврће наилазимо на тридесетогодишњег Александра из Лужана. Овај скромни, али пре свега вредан младић није склон публицитету, али радо је прихватио наш разговор о животу и раду на селу.
Иако је завршио одређене школе, уместо да посао тражи у индустрији он се определио како се у жаргону каже за фабрику под отвореним небом да са својом породицом и уз ангажовање одређеног броја радника производи храну: салату, ротквице, шаргарепу, кромпир и остало поврће.
Посебно су на његовој тезги упадљиве свежа салата и ротквице, које он у хангарима производи преко целе године. Радо смо по цени од 50 динара за комад салате, односно везицу роткве, узели ово поврће. Иако увек не значи да је локални производ и најквалитетнији, у овом случају након припремљење и пробане салате од овог поврћа могли смо закључити да је вредело тражити произвођача из нашег краја.
Наш саговорник каже да је цена његовог поврћа можда понекад за мало скупља од најјефтиније понуде, али углавном је иста као и за робу која је на алексиначку пијацу стигла из других повртарских крајева. Како каже, када се узме квалитет производа, онда испада да је његово поврће и јефтиније. Купаца има, и сами смо могли да се уверимо, јер приметно је да се све већи број наших суграђана опредељује за локалне производе.
Александар и поред свих проблема са којима се сусреће наш аграр се не жали већ каже да када се вредно ради увек може и да се заради. Не да се човек обогати, али да се живи може. Одлазак својих вршњака из села види као њихово размишљање да им је живот у граду и рад у фабрикама бољи, лакши. За њега то није никада била опција.