U aleksinačkom Domu zdravlja ove jeseni i zime bilo je interesovanja za vakcinu protiv sezonskog gripa, dok se za zaštitu putem vakcinacije protiv virusa korona retko ko odlučivao. Prema rečima epidemiologa i direktora Doma zdravlja dr Rodoljuba Živadinovića, do sada je vakcinu protiv gripa primilo oko dve hiljade naših sugrađana.
Kao primer da još uvek ima zainteresovanih, ovaj epidemiolog navodi da se prekjuče deset pacijenata zaštitilo vakcinom protiv gripa. Naš sagovornik kaže da je ove godine grip nešto jači, duže traje i temperatura se teže obara.
− Kako stvari stoje, trenutno postoji više virusnih infekcija koje imaju simptome slične gripu, tako da je teško diferencijalno dijagnostički utvrditi da li je grip ili neka druga virusna infekcija bez konkretnih analiza. Primetno je da je grip ove godine malo jači. Nekoliko dana drži temperatura jako visoka, koja se teško obara. Kako vidim, to je slično otprilike onom soju gripa iz 2020. godine po simptomima – rekao je Živadinović.
S druge strane, virus kovid, za sada većini obolelih ne zadaje prevelike probleme. Stoga je razumljivo da nema interesovanja za vakcinaciju, ni za buster dozu, sa bivalentnom vakcinom.
− Svih vakcina imamo na raspolaganju u dovoljnim količinama. Sada, pošto je jako mali broj davanja vakcine, ne trebujemo neke veće količine ali apsolutno svako ko dođe ako u tom trenutku nema vakcine, sutra će je biti. Kažem, takvih slučajeva nismo imali, samo hipotetički to pominjem, uvek na raspolaganju imamo sve vakcine – objasnio je ovaj epidemiolog.
Očito da kod građana postoji opreznost kada su u pitanju vakcine protiv kovida. Epidemiolozi ipak kažu da ove vakcine nisu beskorisne, naročito kod ugroženog dela stanovništva, starijih i hronično obolelih osoba.
− To je vakcina koja u sebi sadrži i soj koji je najpribližniji aktuelnom, prema tome sigurno je da je njena zaštita veća od one prvobitne, jer je, znate i sami, došlo do velikih promena u samom virusu. Na desetine hiljada mutacija postoji, a ona koja se proširi, to je uglavnom ona koja se lako širi među ljudima i kako vidimo, i neki novi sojevi koji se pojavljuju u nekim delovima sveta uglavnom su baš takvi da drastično povećavaju lakoću zaraze, a još uvek, hvala bogu, imamo blaže simptome, što je dobro i kamo sreće da i tako ostane – smatra Živadinović.
U Srbiji za sada nema zvanične potvrde o prisustvu kraken soja korona virusa, ali se očekuje da će uskoro biti registrovan, kaže Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja. Svetski dominantan omikron soj korona virusa dobio je podvarijantu XBB.1.5 (Iks-Be-Be.1.5) takozvani kraken soj, koji se brzo širi Amerikom, ali i mnogim evropskim državama poput Velike Britanije, Češke, Danske, Francuske.