Ове године дошла и делегације амбасаде Руске Федерације у Србији

Литургијом у цркви Свете Тројице саграђене на месту погибије руског пуковника Николаја Николајевича Рајевског и полагањем цвећа на гробно обележје данас је у овом алексиначком селу обележена 145. годишњица Боја у Горњем Адровцу.

Међу бројним делегацијама које су поред споменика овом руском добровољцу одале почаст су представници Општине Алексинац, Амбасаде Руске Федерације и Руског дома у Београду, већи број удружења која негују ослободилачку традицију, као и српско-руско пријатељство. Интересовање присутних својим униформама и церемонијом постројавања изазвали су чланови удружења које негује традицију Козака.

Овогодишњи скуп остаће упамћен по великом присуству делегација, њих преко 20, које су положиле цвеће и одале пошту племићу Рајевском, за кога поједини аутори сматрају да је прототип књижевног лика Вронског у чувеној Толстојевој „Ани Карењинојˮ. Нарочито се повећао број удружења грађана и других друштава која посећују порту Руске цркве.

Делегацију руске амбасаде предводио је саветник Владлен Зеленин који је казао да му је велика част што је присуствовао обележавању Боја на Адровцу када је пре 145. година погинуо чувени Николај Рајевски и захвалио се српској страни што чува сећање на овај догађај.

Делегација амбасаде Руске Федерације у Србији

‒ Мени је веома драго што сам данас овде присуствовао заједно са колегама из амбасаде Русије, представницима Војног изаслаништва Руске федерације и представницима Руског дома. Веома сам захвалан српским пријатељима, српској браћи, на овом труду да сачувамо памћење на заједничку борбу Руса и Срба за слободу ‒ казао је Владлен Зеленин.

На примедбу нашег новинара да се у Русији мало зна за ово место и да је мали број младих из Русије и Србије који обилазе Горњи Адравац и да се ниште није урадило поводом идеје о кампу за младе који би окупљао омладину из ове две пријатељске земље, наш саговорник је казао да постоји жеља, али да су за конкретне активности задужени људи из сектора културе у Руском дому.

‒ Трудимо се да што више укључујемо младе људе из Русије и Србије, да се уједине са великим интересом и трудом на пољу очувања наших заједничких меморијала, цркава и тако даље. Сигуран сам да ће на овом плану бити добре сарадње и добрих резултата ‒ додао је Саветник Зеленин и изразио спремност да се ангажује око ове идеје, а да ли смо и ми спремни је отворено питање.

Испод столетних липа пригодан програм извели су ученици Алексиначке гимназије који су и овог пута својим умећем, младошћу и знањем побрали симпатије већег дела публике. Културно-уметнички програм из године у годину је сличан, само су реализатори нове генерације средњошколаца. Онај мањи део се забављао сликањем са средњовечним и старијим грађанима обученим у различите униформе које су симболизовале њихово опредељење и припадност. Приметно је да међу њима скоро да нема младих.

Обележавање боја у Горњем Адровцу обично се везивало за руске добровољце и погибију пуковника Рајевског. На овом месту у том сукобу страдао је велики број српских војника. Историчар Зоран Стевановић каже да је неоспоран допринос руских добровољаца у Првом српско-турском рату 1876. године, али да су на левој обали Јужне Мораве били претежно српски борци. Он каже да су на овим положајима биле углавном све српске јединице у којима је био један део руских официра који су имали команду. Наш саговорник објашњава да је пуковник Рајевски дошао да среди српску војску у одступању и заустави напредовање Турака и ту је погинуо.

Према историјским подацима којима располажемо, највеће жртве поднела је Рудничка бригада, 23 борца су погинула, а неколико десетина их је нестало. Стевановић подсећа и на писани извештај командујућег Рудничке бригаде у коме стоји да су се цеви српских пушака усијале од броја испаљених метака, једноставно, биле су више неупотребљиве и због тога су Срби морали да се повуку на резервне положаје.

Међу борцима у Рудничкој бригади је био тада поручник Радомир Путник, касније војвода и начелник Главног генерлштаба Војске Краљевине Србије.

Више фотографија можете погледати на Фејсбук страници Радио Алексинца.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 × 4 =