Ново време донело је и неке нове обавезе за које наш просечан човек очито није најбоље припремљен, односно правно је неук. Са друге стране већина грађана једва саставља крај с крајем, па није у могућности увек да ангажује адвоката, а што је још жалосније није ни информисана да при локалним самоуправама постоје особе које су задужене да пружају бесплатне правне савете грађанима из одређених области.
Да нас јавне службе и јавна предузећа, нажалост, туже и у ситуацији када баш за то немају преке потребе, уверили смо се на случају једног нашег суграђанина којег је ЕПС тужио за основни дуг од 7.380 динара на име дуга на основу утрошене електричне енергије. Интересантан је извод из пословних књига који је достављен јавном извршитељу, по коме се види да је тај грађанин од 29. фебруара 2016. године, па до 28. децембра 2018. године сваког месеца остајао дужан по 150 динара, а од 28. јануара 2019. па до 28. октобра исте године месечно је увећавао своје дуговање за по 220 динара. Укупно за 45 месеци 7.380 динара. На то ће морати да плати затезну камату и на име трошкова извршења још 4.550 динара.
У најмању руку овакав поступак ЕПС-а је некоректан, а и под знаком је питања како би суд донео пресуду да је овај суграђанин имао правно знање и новац да уложи приговор у року од осам дана. По незваничном тумачњу појединих судских вештака економске струке које смо контактирали, пошто потрошачи добијају обједињени рачун у књижењу је неправилно остављан месечни дуг од 150 динара, а касније 220, већ је требало у потпуности раскњижавати најпре најстарији рачун. Иако нигде не пише, можемо да претпоставимо да је ЕПС намерно у раскњижавању остављао дуг који се односи на таксу за јавни медијски сервис. Уместо да овај суграђанин дугује тих 7.380 динара као дуг за 2019. годину, њему се исти дуг води од 2016, па ће морати да плати и солидну камату.
Друга примедба на овакав извод је задужење за 2016. годину, па се може претпоставити да би надлежни суд признао дуг само за последњих 12 месеци. Сходно некој судској пракси, вероватно би и судски трошкови износили сразмерно оствареном потраживању, па би опет овај суграђанин имао одређене трошкове. Зато је најбоље, ако нисте у могућности да повремено потпуно измирите дуг и дођете на нулу, када добијете опомену потражите правни савет и видите шта сте приморани да обавезно платите и то измирите, а шта можете да оспорите.
Према информацијама које смо добили из локалне самоуправе, за грађане који су правно неуки и нису у могућности да ангажују адвоката, могу да се обрате задуженом правнику који има канцеларију у броју 23 у згради општине и из одређене области могу да добију бесплатан правни савет. Наравно, највероватније се тај правни савет не односи на оне који се споре због међе и сличне парнице.
Јавни извршитељи, са којима смо разговарали, упозоравају грађане да је веома битно да им рачуни стижу на адресу где стварно станују, како би на време могли да реагују и уложе приговор. Наиме, када вам доносилац рачуна остави на ту адресу опомену за преузимање пошиљке сматра се да сте обавештени о пошиљци и почиње да тече рок за приговор.
У изнетом случају, нажалост, државно предузеће успело је да својом спретношћу „улови у мутном” и од овог грађанина, који има времешне године и не баш завидну материјалну ситуацију, наплати и потраживања и све трошкове који уз то иду. Да будемо јаснији, аутор овог текста не заговара неплаћање обавеза и камате на дуг, али се залаже за коректно приказивање дуга и поштовање права потрошача, а овде се очито доводе у питање две ствари, начин раскњижавања дуга и евентуална застарелост дуга, која је опет настала оваквим начином књижења. Зато, када имате овакав случај будите опрезни и на време правно реагујете, а најбоље макар једном годишње направите према јавним предузећима и службама плус у плаћању. А они који, нажалост, нису у могућмности ипак треба да буду заштићени ако не од другог макар од државних предузећа, како не би осим основног дуга морали да плаћају још нешто што није неопходно. Њима свакако треба помоћи да се лакше снађу у овом такозваном „модерном” добу.
О извршитељима овога пута нећемо јер вероватно им закон дозвољава да пусте извршење и овако сумњивих потраживања, пошто је клијент то од њих затражио, а за свој поступак увек имају оправдање да је суд једини надлежан да каже шта је законито, а шта не.