Трибина „Свест – семе одрживе пољопривреде” која је у организацији Удружења жена „Супер жене” из Тешице одржана 5. јула у Дражевцу, једном од највећих алексиначких села, окупила је неколико десетина пољопривредника и пољопривредница који су били заинтересовани за одрживу пољопривредну производњу.
Након уводног излагања професорке Маријане Милошевић, која у алексиначким средњим школама предаје биологију, екологију и заштиту животне средине, и дискусије присутних општи закључак који се може извући са овог скупа је да је одржива пољопривреда будућност када је у питању производња хране уз очување животне средине, да она позитивно одговара на климатске промене и раст светске популације и да представља неки вид равнотеже између економије, екологије и друштва.
Професорка Милошевић је у уводу теме казала да интензиван начин производње у пољопривреди, који се масовније примењује од педесетих година прошлог века уз агресивну употребу вештачких ђубрива, хемијских препарата и тешке механизације довео је до одређене деградације земљишта, загађење воде и угроженост биодиверзитета. Она је као најважнији елемент у промени понашања произвођача и потрошача када је у питању храна навела свет, алудирајући и на назив трибине.
Један од најмлађих учесника трибине, Страхиња Јовановић из Кормана изнео је свој став да смо као заједница још увек далеко од неке озбилне одрживе пољопреде, односно од органске пољопривреде као најзаступљенијег облика.
− Мислим да имамо велике потенцијале и као општина, и као држава, али да требамо мало више да будемо освешћени, не само пољопривредници, већ људи уопштено, то јест као народ, као купци који би подржали саме пољопривреднике. Сматрам да је беспотребно да пољопривредници производе по органским принципима, ако то нема и коме да продају, и ако народ није спреман за то да плати – наглашава овај младић који стечена знања из ове области примењује у свом аматерском воћњаку.
Јовановић сматра да је проблем код нас то што још увек немамо, законски свакако имамо дефинисано, али у пракси још не шта је органска пољопривреда.
− Народ, када му кажемо органска пољопривреда, он пре свега мисли да је то само домаћа производња и оно што се производи на селу. У суштини органска пољопривреда и домаћа производња нису једно те исто, постоје разлике. Едукација је потребна свима, од деце у основним школама, преко средњих школа, до пензионера и свакако пољопривредника − завршава овај саговорник.
Пољопривредник Славољуб Миљковић из Доњег Крупца сматра да под хитно треба смањити употребу пестицида у пољопривреди и почети да се озбиљније размишља о органској производњи. Он указује на последице у виду смањења родног потенцијала земљишта услед вишегодишње употребе скупих вештачких ђубрива и недостака уноса стајњака као природног обаогаћења ораница. Миљковић као препреку за масовнију органску производњу види и у тренутној ситуацији да је мали број потрошача који су спремни да подрже органску производњу, али да ипак не треба губити наду да ће се ситуација променити и у овој области.
Када је реч о природним ђубривима, поред стајњака једно од најзначајних је и компост о коме је говорила и уводничарка професорка Милошевић. Она је објаснима методе компостирања међу којима су такозване компостне гомиле, пригодне за веће количине отпада, затворени компостери који омогућују контролу процеса и мање мириса, вермикомпостирање засновано на глистама и погодно за кухињски отпад и бокашки компостирање засновано на микроорганизмима. Ова предавачица је посебно нагласила које материје и отпад се могу користити за компостирање, а које никако, јер су штетне и патогене.
Значајан део трибине била је анкета спроведена међу учесницима, односно попуњавање Упитника са предлозима о одрживој пољопривреди у општини Алексинац. Грађани су анонимно одговарали о томе који су највећи проблеми у овдашњој пољопривреди, које мере треба да спроведе локална самоуправа као помоћ пољопривредницима, о спремности за сопствени допринос у развоју локалне пољопривреде, као и куповини органских производа. Учесници су кроз ову анкету упитани који би био њихов предлог за побољшање стања пољопривреде на подручју општине Алексинац.
И овог пута организатор је обезбедио неопходно освежење. Овај скуп је одржан у оквиру Пројекта „Свест – семе одрживе пољопривреде” које спроводи Удружење жена „Супер жене” који се реализује у оквиру ширег пројекта „Снага грађанског учешћа за одрживу пољопривреду у Србији”, који Развојни бизнис центар Крагујевац спроводи у партнерству са организацијама цивилног друштва: ЕНЕЦА, Млади пољопривредници Србије и Еколошки центар Станиште. Пројекат је подржан од стране Европске уније и реализује се 12 месеци.
