Ноћас се отвара небо и испуњавају жеље

Српска православна црква и верници данас славе зимски Крстовдан. Данашњи, зимски Крстовдан, слави се као успомена на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.

Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у реци Јордану.

Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, ма који дан од понедељак до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недељу, пост је разрешен на уље. На Крстовдан су се некада јели остаци бадњеданског пасуља и – спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.

У нашем народу верује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Чека се поноћ, а тада треба изговорити жељу.

Према обичајима, данас се од дела бадњака који је загорео на Бадње вече праве крстови, увезују се црвеним концем и босиљком, а затим се по један носи у виноград, њиву, воћњак да би година била родна. По народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године. У дванаест дана, почињући од Божића а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

six − six =