U okviru serijala kulturnih događaja „Međa – ključ od Srbije” sinoć je u Velikoj sali Doma kulture održano zanimljivo predavanje o Miodragu M. Pešiću. O životu i radu ovog književnika, prevodioca i bibliotekara i svojevrsnog hroničara ruske književnosti govorila je Dragana Tipsarević, bibliotekar-savetnik iz Kraljeva.
Prilikom spremanja izložbe o Aleksandru Puškinu, 1999. godine, kada se u svetu obeležavalo dva veka od rođenja ovog ruskog pesnika, Dragana Tipsarević je istraživanjem došla do zaključka da je najveći doprinos upoznavanju naše čitalačke publike sa Puškinom dao baš Kraljevčanin, Miodrag M. Pešić.
− Krenula sam tim tragom, da pokušam da pronađem podatke iz života tog čoveka, koji nam je praktično približio rusku književnost i uz pomoć njegovog brata od ujaka Dimitrija Mitrovića, koji mi je poklonio sve ono što je od Pešića maltene ostalo, Jednu kutiju prepunu njegovoih rukopisa, beležaka, neke dragocene knjige ali i nažalost i ikonu porodične slave Svetog Arhangela Mihaila, jer se sa Miodragom M. Pešiće ta porodica ugasila − ispričala nam je Dragana Tipsarević, koja kaže da je za nju ovo bio kolegijalni dug jer je Miodrag Pešić veći deo svog radnog veka proveo kao bibliotekar.
Miodrag M. Pešić je svoj rad posvetio ruskoj književnosti. Preveo je celokupna dela Sergeja Jesenjina, Antona Čehova i Ivana Turgenjeva, kao i preko četrdeset knjiga iz klasične ruske književnosti. Napisao je veliki broj ogleda i članaka o našim i ruskim piscima.
Zanimljiv podatak iz života ovog književnika vezan je i za naš grad. Naime, po završetku školovanja u Moskvi Miodrag M. Pešić je nakon Prvog svetskog rata bio profesor srpskog jezika Učiteljske škole i delom Gimnazije u Aleksincu od 1921. do 1925. godine i svojim predavanjima oduševljavao je generacije učenika.
− Nakon školovanja u Rusiji on dolazi u Aleksinac, grad koji čuva uspomenu na heroje Prvog balkanskog rata i ruske dobrovoljce, koji čuva legendu o generalu Rajevskom i sigurno je to delom doprinelo, pored Pešićevog školovanja u Rusiji, da se opredeli u svom književnom radu da bude praktično generalni konzul Sergeja Jasenjina, da priređuje sabrana dela Čehova i Turgenjeva, da prevodi Puškina. U Aleksincu on počinje da vodi i beleške o sprskim piscima, počinje da zapisuje izraze iz narodnog govora. Aleksinac je kao što glasi naziv ovog serijala „Međa”, dvostruka međa u Pešićevom životu, da počne svoju radnu karijeru i počne svoje književno stvaralštvo – zaključila je Tipsarević.
Predavanje i razgovor o Miodragu M. Pešiću potkrepljeno je i video prezentacijom na kojoj su se mogle videti i knjige, rukopisi i zanimljive fotografije iz njegovog života.
Ništa nije izostalo, osim publike koje nažalost nije bilo u sali. Pored organizatora, ljudi iz Centra za kulturu i umetnost i predstavnika medija, bilo je samo dvoje ljudi u sali.