Миодраг М. Пешић – посленик руске књижевности

У оквиру серијала културних догађаја „Међа – кључ од Србије” синоћ је у Великој сали Дома културе одржано занимљиво предавање о Миодрагу М. Пешићу. О животу и раду овог књижевника, преводиоца и библиотекара и својеврсног хроничара руске књижевности говорила је Драгана Типсаревић, библиотекар-саветник из Краљева.

Приликом спремања изложбе о Александру Пушкину, 1999. године, када се у свету обележавало два века од рођења овог руског песника, Драгана Типсаревић је истраживањем дошла до закључка да је највећи допринос упознавању наше читалачке публике са Пушкином дао баш Краљевчанин, Миодраг М. Пешић.

− Кренула сам тим трагом, да покушам да пронађем податке из живота тог човека, који нам је практично приближио руску књижевност и уз помоћ његовог брата од ујака Димитрија Митровића, који ми је поклонио све оно што је од Пешића малтене остало, Једну кутију препуну његовоих рукописа, бележака, неке драгоцене књиге али и нажалост и икону породичне славе Светог Архангела Михаила, јер се са Миодрагом М. Пешиће та породица угасила − испричала нам је Драгана Типсаревић, која каже да је за њу ово био колегијални дуг јер је Миодраг Пешић већи део свог радног века провео као библиотекар.

Миодраг М. Пешић је свој рад посветио руској књижевности. Превео је целокупна дела Сергеја Јесењина, Антона Чехова и Ивана Тургењева, као и преко четрдесет књига из класичне руске књижевности. Написао је велики број огледа и чланака о нашим и руским писцима.

Занимљив податак из живота овог књижевника везан је и за наш град. Наиме, по завршетку школовања у Москви Миодраг М. Пешић је након Првог светског рата био професор српског језика Учитељске школе и делом Гимназије у Алексинцу од 1921. до 1925. године и својим предавањима одушевљавао је генерације ученика.

− Након школовања у Русији он долази у Алексинац, град који чува успомену на хероје Првог балканског рата и руске добровољце, који чува легенду о генералу Рајевском и сигурно је то делом допринело, поред Пешићевог школовања у Русији, да се определи у свом књижевном раду да буде практично генерални конзул Сергеја Јасењина, да приређује сабрана дела Чехова и Тургењева, да преводи Пушкина. У Алексинцу он почиње да води и белешке о спрским писцима, почиње да записује изразе из народног говора. Алексинац је као што гласи назив овог серијала „Међа”, двострука међа у Пешићевом животу, да почне своју радну каријеру и почне своје књижевно стваралштво – закључила је Типсаревић.

Предавање и разговор о Миодрагу М. Пешићу поткрепљено је и видео презентацијом на којој су се могле видети и књиге, рукописи и занимљиве фотографије из његовог живота.

Ништа није изостало, осим публике које нажалост није било у сали. Поред организатора, људи из Центра за културу и уметност и представника медија, било је само двоје људи у сали.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

thirteen − one =