После неколико година без значајних инвеститора, у Алексинац је ове године стигла „Магна Ситинг” д.о.о. Оџаци, као део истоимене канадске компаније глобалних размера.
Након што је недавно општински парламент дао зелено светло Елаборату о оправданости отуђења грађевинског земљишта у својини општине, површине око три хектара и 12 ари, на потезу су републичке институције, које треба да обаве и своје процене када је у питању однос целокупне инвестиције и подстицајних средстава које добија инвеститор. Упућени кажу да је наводно „Магна” пар десетина ари откупила од приватних лица, како би заокружила то земљиште поред старог ауто-пута у једну целину.
Неспорно је да Алексинац доста добија доласком „Магне”, али се чују и појединачни гласови да није све бајковито као што изгледа.
Запослило би се најмање 700 радника, буџет општине, по Елаборату, у наредних пет година имао би, по разним основама, приходе од преко 101 милиона динара. Запосленост у средини би се повећала за преко 11 одсто, а то би за део становништва значило одустајање од економских миграција. Због веће потребе за радном снагом, највероватније ће бити и раста зарада и веће конкурентности у потрази за добрим радником. Планом запошљавања, за који је наглашено да ће у току имплементације бити флексибилан, предвиђено је запошљавање 539 особа са основним образовањем, који су међу бројном групацијом на тржишту рада и теже долазе до запослења.
Оно што мало квари нашу срећу, то је што Елаборат „барата” са мање од хиљаду радника, колико се шушкало у јавности и отприлике ову цифру је помињала и премијерка приликом летошње посете Алексинцу.
Када смо код квалификоване радне снаге, планом је предвиђено запошљавање 120 радника са средњом стручном спремом и 41 особе са вишом и високом школом. Ова инвестиција не решава целокупну незапосленост и опстанак у граду најквалификованијих кадрова.
Део „Магниног” производног програма сличан је програму једног страног привредног субјекта који већ ради на подручју општине, па постоји бојазан од евентуалног пада те производње и смањења броја запослених у тој фирми.
Вредност општинског поклоњеног земљишта је, према проценама Пореске управе, око 31 милион динара.
На основу ранијих искустава и квалификационе структури тражених радника, отварање овог погона утицаће и на кретање становништва, пре свега преласка сеоских житеља у град. За разлику од својих очева и дедова, који нису напуштали огњишта и када су радили у неком од тадашњих бројних алексиначких предузећа, њихови наследници са добијањем посла у град најчешће желе и да живе у градским условима, па им није страно пресељење у варошицу крај Моравице. Рурална подручја општине тиме додатно остају без становништва.
Када се све ово сабере и одузме, разумљива је велика заинтересованост и подршка Алексинчана да се „Магнин” погон што пре изгради. Али је приметна и свест у јавности да се тиме не решавају сви проблеми.
Опширније о овој теми у августовском броју „Ал новина” који је доступан и у електронској верзији на нашем сајту:
Radio sam u jednoj drugoj Magni, koja se zove Grammer, i ne da nije baš tako bajkovito nego je to najgore radno iskustvo koje sam imao u životu. Može sve to da se maskira kojim god šminkama hoćete – te investitor (čitaj neorobovlasnik), te „podsticajna sredstva“ (čitaj podmićivanje investitora time što mu sve daš besplatno, i zemlju i dozvole i još mu platiš svako radno mesto koje on obezbedi, što će reći da si sam kao država ti otvorio tu firmu a investitor je samo marketinški potez), te ovoliko ili onoliko desetina ili stotina radnih mesta (dok iste firme kod njih zapošljavaju po 20 ili 30 hiljada radnika) itd.
Ali kad se na kraju svede na to da Zakon o radu ne postoji u jednom takvom preduzeću koje je zaštićeno maltene kao ambasada, džaba sav šminkeraj. Koliko ljudi je umrlo od raka u Grammeru i koliko će tek… Ova Magna je isto to. A imali smo Fahop, Frad, Empu, Betonjerku, što su bile firme koje su bile specijalizovane, držale celo tržište u zemlji i izvozile, i što je najvažnije, obavljale sav proizvodni proces do finalnog proizvoda, i onda je došao neko i rekao da to ne vredi ništa ali ova svetska imena koja ovde samo izrabljuju radnike da bi štancovale neke poluproizvode koje se dalje preprodavaju na sto načina, to je budućnost naše ekonomije.
Nisu ljudi glupi, svakome je jasno. Problem je što ipak svako igra njihovu igru. Jedan radnik koji štrajkuje se rešava lako – otpusti se. Ali cela firma koja štrajkuje, to se rešava malo teže. Ili ćeš da ih saslušaš ili ćeš da bankrotiraš. A šta bi bilo onda kad bi cela zemlja stupila u štrajk.
Ali odoh u drugom smeru. Dobrodošla Magna, sad je sve u redu.
Bravooo , istina do zadnje reci !!!
„МАГНА” ДОБРОДОШЛА, АЛИ НИЈЕ КРАЈ ПРОБЛЕМИМА..Јако добро проанализирано, да ли постоји капацитет у Општинским структурама да размисле о каквим се врстама инвестиција ради, ако криза настави, са даљим падом продаје возила , шта уколико се постојећи ..инвеститори… повуку, они који су узели кредите, на који начин ће их вратити ? Лон послови су опасна ствар. Довољно је да неко од суседа понуди мање порезе ,боље услове,одоше инвеститори.Али док држава субвенционише, даје шаком и капом, бићемо елдорадо за …инвеститоре….
Nije sjajna situacija sa magnom, ovi radnici sto su sada zaposljeni i rade u pogonu magne na zitkovackom putu su veoma ogorceni, plata uzasna, nikakva, rad preveliki, konstantne pretnje od strane poslodavca, radnika tretiraju kao robota…dakle uzass, dokle vise da budemo jeftina radna snaga, doklee