У Великој сали Дома културе синоћ је премијерно приказан филм „Светлост знања”, настао поводом великог јубилеја – 160 година постојања и рада Алексиначке гимназије.
„Светлост знања” је прича о школи која траје кроз време, прича о знању, људима и генерацијама испричана кроз причу наставника и директора ове школе, али и познатих глумаца Андреја Шепетковског и Олге Одановић, иначе бивших ученика, поткрепљена историјским чињеницама.
Након приказивања филма на сцену су изашли аутори овог урадка, редитељка Бојана Крстић и директор фотографије Даниел Дени Матеић, који су испричали своје импресије о филму и процесу његовог настанка. Сарадници на овом пројекту били су и Урош Величковић и Бојан Љубеновић.
− Ово уопште није мали филм, могао би да траје дуже, једно пола сата, можда 45 минута, али ово је врло значајан филм који ову гимназију треба да врати на место где је она можда некада била. С друге стране, да се објасни младим људима да они заиста треба да похађају и уписују гимназију зато што је гимназија један свет, један живот, начин живота и то веома леп начин живота – рекла је редитељка.
Једнако занимљив био је и видео прилог настао од видео порука некадашњих ученика који су се јавили из свих крајева наше земље, али и иностранства.
Ово је била и прилика да се Алексиначка гимназија похвали и својим новим програмом, новим специјализованим одељењем за сценску и аудио-визуелну уметност, о чему је присутне ближе упознала директорка Данијела Вељковић.
Велике заслуге за једно овакво одељење имају и ученици који су се истакли кроз разне школске секције попут драмске, новинарске, музичке и информатичке, који су се такође нашли на великој сцени.
Програм је заокружен и музичким наступом ученика, хора и оркестра ове алексиначке средње школе и завршен пригодним коктелом за госте.
Ovo je nekada bila skola uzora, jednakosti, drugarstva. Sada je skola forsinja dece uticajnih roditelja, sabotiranje dece koja su bolja od dece takvih uticajnih roditelja,, skola koja ne neguje kolegijalne odnose medju sobom, a sto se itakako prenosi na decu, skola u kojoj ne postoji direktor, vec vlada grupa iskompleksiranih profesora. Bilo je nekad na brdovitom Balkanu jedno divno steciste znanja. Nestalo je i pored ovog usiljenog i laznog sjaja.
Učenici i profesori govore o rejtingu gimnazije , a film treba da ostavi beleške o školi za buduće generacije. Ambiciozno je razmišljanje reditelja da će film da vrati rejting škole, ona treba da razmišlja o filmu bez scenariste koji je režirala i šta je njime htela da pokaže.