Niški Jazztet (Milan Zdravković, Vladan Karadžov i Darko Kojić), Dragoslav Fredi Stanisavljević i Marko Đorđević (trubači Big Benda RTS-a), italijanski saksofonista Frančesko Santuči i dama koja peva džez, Varvara Anastasijević s jedne, i raspoložena publika s druge strane, učinili su sve da sinoćni koncert u Domu kulture u pravom smislu reči bude Džez samit.
Pobrojani muzičari na sceni i publika (ne tako brojčana kao na nekim drugim muzičkim sadržajima) pokazali su sve vrednosti i emocije koje stvara džez, umetnički fenomen 20. veka.
‒ Postoji jedna univerzalna stvar koja evo traje čitav vek, a to je džez muzika. Mi smo stvarno ponosni na to što pokušavamo da na neki način i edukujemo publiku o nečemu što se sviralo nekada davno. Sama činjenica da smo mi ovde sa vama i da ste vi ovde sa nama što je najvažnije, govori u prilog tome da ta muzika ima svoj život i da nju nisu pregazali neki novi trendovi ‒ rekao je Milan Zdravković iz Niškog Jazztet-a na početku koncerta.
On je dodao da je ideja bila da Jazztet ne nose niti ljudi niti imena, već principi i poštovanje prema muzici. A tim principima, kako je naglasio, žele da edukuju „nove klinceˮ koji se usuđuju da krenu tim putem.
Nakon sedamdesetominutnog putovanja džez galaksijom koje je oplemenio i vokal Varvare Anastasijević, sjajni muzičari su uz obavezan bis ispraćeni ovacijama.
‒ Koncert je bio veoma uzbudljiv. Mogao sam da osetim pravu povezanost sa publikom koja podržava ono što sviram i to mi je veoma važno ‒ rekao je za naš portal italijanski saksofonista, kompozitor i aranžer Frančesko Santuči. ‒ Džez danas prolazi kroz jedan čudan period, pun uticaja drugih muzičkih pravaca. Mladi muzičari mogu istraživati i kombinovati različite pravce sa džezom, ali je veoma važno zadržati tradicionalni zvuk ‒ zaključio je naš sagovornik.
Podsetimo, prošle godine je u Aleksincu gostovao Big Bend RTS-a kao uvod u 13. Internacionalni susret džez muzičara „Naisus džez festˮ. Ovaj festival je osnovan 1981. godine a tada je, ostalo je zabeleženo, veliki doprinos dao ondašnji Radnički univerzitet, preteča Centra za kulturu i umetnost.
